Zajednica profesionalnih pozorišta Srbije

04.11.2024.

IZVEŠTAJ SELEKTORA 17. FESTIVALA PREDSTAVA ZA DECU I MLADE PROFESIONALNIH POZORIŠTA SRBIJE "MALI JOAKIM"

 

Mali Joakim” relativno je mlada komponenta produkcionog delovanja Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije. Ne mogu se oteti utisku koji je hrabro i samouvereno trasirao dramaturg i direktor Kruševačkog pozorišta gospodin Branislav Nedić, zdušno se zalažući da stvaralaštvo za decu i mlade postane ravnopravna repertoarna linija u svakom pozorištu Zajednice. Njegovi sledbenici na čelu sa Ivanom Nedeljkovićem i Miodragom Dinulovićem uspeli su da izdejstvuju da ova veoma bitna komponenta za opstanak i razvoj svakog pozorišta i grada preraste u samostalan festival koji ove godine navršava 17. izdanje.

Ovaj festival je postao podsticaj za različite vidove estetičkog vaspitanja dece i mladih bez kojih nema ni kasnije publike. Zahvaljujući visokom komunikativnom i inkluzivnom potencijalu, pozorišta Zajednice smelo se upuštaju u različite vrste eksperimentalnog delovanja u stvaralačkom pristupu za decu i mlade.
Kroz susret sa različitim umetničkim strategijama i načinima promišljanja u stvaranju i prisvajanju sveta za decu i mlade, kroz odabir različitih umetničkih sredstava i izborom tema, svakako ostavljaju traga doprinoseći stvaranju interfejsa koji je relevantan za decu i mlade, a gotovo sigurno i za odrasle. Sve odgledane predstave otvaraju nove prostore iskustava za decu i mlade u kojima mogu pronaći posebne aproprijacije sveta sa kojim tek počinju da se susreću.

Prilikom sastavljanja selekcije vodio sam se potencijalima koje pozorišta poseduju držeći se tri aspekta koja su bili spremni da ponude deci i mladima, a to su: iskustvo različitosti i simbolizma, otkrića i komunikacija sa zajednicom.

Selektovane predstave uglavnom se fokusiraju na početak – početak života ili pojava – i nestanak nečega. Neke su zasnovane na suprotnostima, druge na česticama kao što su voda, drvo, ili na elementarnim filozofskim pitanjima, kao što su prijateljstvo, bliskost ili želja za nezavisnošću.
Tematski fokus nije zasnovan samo na nivou opšteg mesta pretpostavljenog iskustva male dece. Teme su različite, ali ipak kondenzovane u sopstvene priče koje su slikovito i asocijativno povezane. Dešavaju se u trenutku njihovog nastanka. U svim predstavama dizajn atmosfere igra posebnu ulogu, zaokupljajući pritom dečju pažnju najčešće kroz procese umetničkih transformacija. Većina predstava iz ove selekcije komunicira sa publikom uglavnom posredstvom pozorišnih znakova. Gledajući predstave za potrebe selektovanja, osluškivao sam na koji način deca razgovaraju jedni sa drugima, razmišljao o tome šta se trenutno dešava na sceni, koje emocije se pokazuju i o kakvim odnosima se raspravlja, kao i na koji način se oni iskazuju.

Opšti utisak jeste da dobar deo odgledanih predstava ne koristi nikakve reči. Pojedine su u potpunosti bez jasno artikulisanog značenja glasova koje možemo čuti. No, sve ovo ne utiče na
komunikaciju i percepciju koju ostvaruju sa gledaocima. U njima se komunikacija postiže fizičkom gestikulacijom u pokazivanju, gledanju, upućivanju, traženju značenja koje zahteva budnu percepciju kroz koju se stvara komunikaciona mreža. Prisvajajući slike i zvukove, u prilici smo da pronalazimo nove percepcije za koje nemamo reči da ih objasnimo ili nismo imali priliku ranije da ih spoznamo kroz asocijativno povezivanje slika koje se odigravaju pred nama.

Kroz spoznaju da sve ima pravo da postoji, i moguće i nemoguće, činjenično i zamišljeno, zaključujem ovu selekciju bez namere da pojedinačno zalazim u teatrološke analize svake od predstava, verujući da će ih publika doživeti kao istraživanje sveta i učiniti ga svojim.

Predstave koje predlažem za ovo festivalsko izdanje su: ONDA KADA SMO SE IZGUBILI – Lota Farup, u režiji Damjana Kecojevića, u produkciji Kraljevačkog pozorišta, GRAD SVETLOSTI – koncept i režija David Zauzola, u produkciji Pozorište za decu i mlade Kragujevac, PETA STRANA SVETA – u režiji Bojane Lazić, u produkciji Puls teatar Lazarevac, PINOKIO – Branislav Milićević, adaptacija teksta i režija Miodrag Dinulović, u produkciji Šabačkog pozorišta, MEDUZA SUZA – po tekstu Jelene Paligorić Sinkević, u režiji Marka Torlakovića, u produkciji Narodno pozorište Pirot, PEPELJUGA – po tekstu Igora Bojovića, u režiji Branka Popovića, u produkciji Pozorište lutaka Niš, LETO KADA SAM NAUČILA DA LETIM – Jasminka Petrović, dramatizacija Branislava Ilić, režija Goran Golovko, predstava grada domaćina – Narodno pozorište Užice, i predstava u čast nagradjenih – ALISA U ZEMLJI DRVEĆA, prema poemi „San o drveću” Jovana Ristića, u režiji Aleksandra Pejakovića i produkciji Kruševačkog pozorišta.

Užice, 17. 10. 2024. godine
dr um. Nemanja Ranković,
selektor 17. festivala predstava za decu i mlade profesionalnih pozorišta Srbije „Mali Joakim”

 

20.05.2024.

 

OBRAZLOŽENJE STRUČNOG ŽIRIJA 60. FESTIVALA PROFESIONALNIH POZORIŠTA SRBIJE „JOAKIM VUJIĆ”

Stručni žiri 60. FESTIVALA „JOAKIM VUJIĆ“, u sastavu:

1. Aleksandar Radulović, glumac – predsednik žirija
2. Ivan Vuković, reditelj – član žirija
3. Jelisaveta Tatić Čuturilo, kostimografkinja - članica žirija

Doneo je sledeću

O D L U K U

1. Nagrada za najbolju dramsku predstavu u celini dodeljuje se Narodnom pozorištu Užice za predstavu „Putujuće pozorište Šopalović“.Nagrada se dodeljuje jednoglasno. Jedan od najpoetičnijih antiratnih klasika na prepoznatljiv, Simovićev način, istražuje odnos umetnosti i politike, zla i lepote, postavljajući pitanja kada je vreme za pozorište a kada nije. Umesto jeftinih odgovora, postavlja skupa i važna pitanja.

2. Nagrada za najbolju režiju dodeljuje se Milanu Neškoviću za režiju predstave „Putujuće pozorište Šopalović“, Narodnog pozorišta Užice. Nagrada se dodeljuje jednoglasno. Reditelj Nešković briše granicu izmedju stvarnosti i iluzije i tvrdi da je drveni mač moćniji od atomske bombe,želimo da mu verujemo.

3. Nagrada za najbolju scenografiju dodeljuje se Mariji Kalabić za scenografiju u predstavi „Putujuće pozorište Šopalović“, Narodnog pozorišta Užice. Nagrada se dodeljuje jednoglasno.

Ova zavesa skriva
Bedu skuplju od zlata,
Vek sažet u dva sata,
Beskraj na četiri kvadrata!

Prostorno rešenje Marije Kalabić nije ilustrativno a izbor scenskih elemenata na značenjski tačan način konfiguriše prostor igre.

4. Nagrada za najbolju kostimografiju dodeljuje se Biljani Grgur za kostimografiju u predstavi „Putujuće pozorište Šopalović“, Narodnog pozorišta Užice.Nagrada se dodeljuje jednoglasno. Biljana Grgur na svež i duhovit način suptilno oslobadja epohu konvencija pa karakteri , iako proizašli iz istorijskog i geografskog miljea drame, komuniciraju jako dobro sa savremenom publikom.

5. Glumačke nagrade - 4 ravnopravne dodeljuju se

Dejanu Maksimoviću za ulogu Filipa Trnavca u predstavi „Putujuće pozorište Šopalović“, Narodnog pozorišta Užice. Nagrada se dodeljuje jednoglasno. Dejanov Trnavac sa drvenim mačem, na drvenom konju, „u stvarnost ne može da udje sam, u nju može ući samo sa svojom umetnošću kojoj pripada“.

Milošu Laziću za ulogu Alena u predstavi „Bog masakra“ ,Kraljevačkog pozorišta . Nagrada se dodeljuje jednoglasno. Miloš Lazić izabranim glumačkim sredstvima gradira lik advokata od uspešnog, moćnog i ciničnog čoveka današnjice preko frustracije i svadje do potpunog psihičkog kraha i nemoći.

Andrijani Simović za ulogu Sofije Subotić u predstavi „Putujuće pozorište Šopalović“, Narodnog pozorišta Užice. Nagrada se dodeljuje jednoglasno. Andrijana svojim glumačkim šarmom vešto manipulise likom Sofije jednako kao sto manipuliše i Drobčevim emocijama i potvrdjuje rediteljsku odluku da bas ona bude njegova Sofija.

Igoru Borojeviću za ulogu Drobca u predstavi „Putujuće pozorište Šopalović“, Narodnog pozorišta Užice. Nagrada se dodeljuje većinom glasova. Tumačenjem Drobca Igor Borojević svoj lik brani na emotivnom novou i od jednog krvoločnog batinaša nas, na tih ,nenametljiv način, uvlači u svet u kome do sada taj lik nismo videli.

6. Nagrada za najboljeg mladog glumca ili glumicu (do 30 godina) dodeljuje se Emi Muratović za ulogu Ajle u predstavi „Ljudi bez grobova“, Regionalnog pozorišta Novi Pazar. Nagrada se dodeljuje većinom glasova. Ema Muratović ,svežinom mladalačke igre ,autentična u glumačkom izrazu, posvećeno i nadahnuto kreira lik Ajle i dokazuje tezu da nema malih uloga već samo malih glumaca.

7. Specijalna nagrada za kolektivnu glumačku igru dodeljuje se ansamblu predstave „Režim ljubavi“ ,Kruševačkog pozorišta. Nagrada se dodeljuje jednoglasno. Ansambl Kruševačkog pozorišta, vodjen rukom rediteljke Snežane Trišić, na vrlo vešt i ubedljiv način uvlači sve nas u beskrupulozan svet složenih partnerskih odnosa .Smejući se njima,smejemo se sebi.

STRUČNI ŽIRI:

1. Aleksandar Radulović
2. Ivan Vuković
3. Jelisaveta Tatić Čuturilo

 

 

14.05.2024.

 

BILTENI 60. FESTIVALA PROFESIONALNIH POZORIŠTA SRBIJE „JOAKIM VUJIĆ“

 

	Bilten 1
	Bilten 2
	Bilten 3
	Bilten 4
	Bilten 5
	Bilten 6
	Bilten 7
	Bilten 8

 

 

9.05.2024.

 

PROGRAMSKA KNJIŽICA 60. FESTIVALA "JOAKIM VUJIĆ"

 

Programska knjižica 60. "Joakim Vujić"

 

 

 5.04.2024.

IZVEŠTAJ SELEKTORA 60. FESTIVALA PROFESIONALNIH POZORIŠTA SRBIJE „JOAKIM VUJIĆ“

U vremenu u kome su gradovi mnogo više polagali pažnju na kulturu i intelektualno uzdizanje svojih stanovnika, predsednici opština koji su imali profesionalna pozorišta, pokrenuli su inicijativu za osnivanje ove zajednice 1965. godine, svesni značaja pozorišne umetnosti i njenog doprinosa celokupnom društvu.
Među prvim potpisnicima koji su ustanovili ovaj festival pod tadašnjim nazivom Pozorišni susreti „Jaokim Vujić“, bilo je osam NARODNIH pozorišta iz Srbije, južno od Beograda. Milan Paunović ispred Narodnog pozorišta Zaječar, Sava Baračkov na čelu Narodnog pozorišta Kragujevac, Tom N. Cvetković – Narodno pozorište Leskovac, Radisavljević Marisav – Narodno pozorište Niš, Aleksić Slobodan Narodno pozorište Pirot, Milutin Jasnić Narodno pozorište Priština, ispred užičkog Narodnog pozorišta to je učinio Stanko Jovančićević, Janko V. Erdelj Narodno pozorište Šabac. Sa svojim predsednicima opština tada su pokrenuli ovu veliku misiju koja traje do današnjih dana.
Osam gradova i osam pozorišta, kako se ističe u prvim osnivačkim aktima usaglasili su se da se ovi susreti pokreću radi unapređenja pozorišne umetnosti, širenja pozorišne kulture, izmene iskustava izmedju pozorišnih radnika i odavanja priznanja za najbolja scenska ostvarenja. U ovom periodu sva pozorišta su ravnopravno učestvovala obezbeđujući sama sebi uslove za boravak tokom čitavog festivala sa ciljem da se i ansambli međusobno upoznaju razmenjujući, tokom čitavog festivala, svoja iskustva.
Ovi susreti su predstavljali jedan od najvažnijih skupova za stručno usavršavanje pozorišta i njihovih delatnika južno od Save i Dunava. Susretima rukovodio je republički fond za unapredjenje kulturne delatnosti i obezbeđivao je nagrade i ostale naknade kao i obaveznu promociju i predstavljanje pobedničke predstave po celoj tadašnjoj zemlji. Članovi odbora pored direktora ovih pozorišta bili su i predstavnik Udruženja dramskih umetnika Srbije i predstavnik Akademije za pozorište, film radio i televiziju.
Prvi susreti održani su u Zaječaru, gradu koji je do današnjih dana bio domaćin ukupno 7 puta. Stručnim žirijem presedavao je Stanislav Bajić, tadašnji dekan Akademije za pozorište, film radio i televiziju (današnjeg Fakulteta dramskih umetnosti). Bio je to simbolični iskaz i želja tadašnjih upravnika da se u njihovim ansamblima nađu studenti ovog fakulteta. Iz tog razloga studenti su bili redovni gosti na ovim susretima. Želja za profesionalizacijom i školovanim kadrovima ostala je pusta želja jako dugo, da bi tek u poslednjih desetak godina, članovi ovih glumačkih ansambala bila sa nekih od velikog broja glumačkih škola koje su se pojavile na ovim prostorima. Nakon gotovo 60 godina ova osnivačka vizija, želim konstatovati je ostvarena. U skoro svim ansamblima sada imamo školovane kadrove, koji svojim delovanjem na direktan ili indirektan način doprinose razvoju srpskog pozorišta van prestoničke mašinerije.
Kako se povećavao broj gradova sa profesionalnim pozorištima i ova zajednica je rasla. Tako da se danas u članstvu ove zajednice nalazi šesnaest pozorišta gotovo ne uporediva od svoje organizacione, finansijske pa i do repertoarne strukture. Ali sva ova pozorišta praćena kroz istoriju ovog festivala prolazila su kroz različite etape u svom razvoju, preživljavala sudbonosne krize, tragala su za izgradnjom sopstvenih identiteta, neka pozorišta su ulazila u Zajednicu , dok su druga izlazila, neka pozorišta su čak u ovom periodu i zatvarana. O svemu tome svedoči nam baš ovaj festival, koji je bio i jeste, ostao najznačajniji festival za pozorišnu scenu južno od Beograda.
Kako je postalo nemoguće organizovati festival u trajanju od toliko dana i sa tvrdnjom da ne zaslužuju sve predstave da se nađu pred festivalskom publikom, 2004. godine uvodi se institucija selektora. Pred selektorom je ozbiljan posao da u šesnaest pozorišta članica pogleda po dve predstave, ukoliko pozorište prijavi, što znači u idealnim uslovima selektor bi trebalo da pogleda ukupno trideset dve predstave i od njih izabere sedam koje će konkurisati za nagrade koje se dodeljuju. Svako će se složiti nimalo lak i jednostavan zadatak.
U ovogodišnjoj ponudi, kao selektor imao sam zadovoljstvo da pogledam ukupno 24 prijavljene predstave ne tako lako uporedive no tome nisam ni težio. Prateći aktivno ovaj festival gotovo više od četrdeset godina a imajući u vidu sve gore navedeno uz dužno poštovanje pažljivo obrađenih podataka, koje je prikupljao i čuvao a kasnije i objavio kao monografiju o 50.godina svedočanstva ovog festivala, Dejan Penčić Poljanski, jedan od ključnih ličnosti u istoriji ovog festivala, možemo zaljučiti da i dalje predstavlja nadu i podsticaj za kolektive ovih pozorišta kroz valorizaciju njihovog rada menjajući i osavremenjivajući sopstvene izraze u iznalaženju različitih formi. Svako o ovom festivalu ima svoje viđenje al jedno je neupitno da je ovaj festival najznačajniji za pozorišta koja sačinjavaju Zajednicu profesionalnih pozorišta Srbije, a njih nije malo.

Uvidom u ovogodišnju selekciju ne mogu se oteti konstataciji da je dobar deo pozorišta pribegavao manjim produkcijama namenjenih intimnijem izvođenju smeštajući publiku na sceni. U želji da izbegnem problematizovanje ovog trenda ne uvek sa jasnim pokrićem i stvaralačkim opravdanjem jasnih odrednica na ovogodišnjem festivalu samo ću konstatovati činjenično stanje koje govori da su većina ovih pozorišta prepuštena na milost i nemilost „ birokratskoj pameti“, kojoj se opire samo biće pozorišta i kreativno stvaralaštvo. Specifičnosti institucije pozorišta i radnih procesa koji se odvijaju unutar njih nije prepoznat i tim ne prepoznavanjem njihova egzistencija u profesionalnom smislu dovedena je do apsurda. Zakonski poistovećeni sa administrativnim službenicima stvaraoci bivaju onemogućeni da svoje stvaralačke procese sprovedu onako kako to pozorišna praksa i profesionalnost nalaže. Posledice zabrane zapošljavanja stvorile su disbalanse unutar ne samo glumačkih ansambala već i svih sektora koji sačinjavaju ove institucije.
U vreme nevolja kada, osim golog preživljavanja naših pozorišta, koja u trpljenju i strahu uprkos svemu stvaraju, svesni da ako za trenutak zastanu, kakvu bi beskrajnu pustinju ljudskog bitisanja stvorilii, svakako je hvale vredna svaka premijera, svaka održana proba, koja se desi u ovim teatrima u uslovima i okolnostima u kojima su nastajale. Raduje činjenica da ipak postoje oni koji se ne mire sa postojećim stanjem pronalazeći motivacije da uprkos svemu stvaraju. Rezultat tog stvaralaštva nije uvek sjajan al je hvale vredan. Neke od odgledanih predstava su osrednje, neke ispod željenog nivoa a neke uzdižu teatarsko delanje iznad dosadašnjih praksi u datim pozorištima. Moj ovogodišnji izbor predstava za ovaj festival ne treba posmatrati kao najiskreniju želju da budu odabrani oni koji se u ovakvim okolnostima bore da se vrate na staze na kojima su pozorišta zajednice nekad bila, već da se vrate dobrim pričama koje su osnov za svako dobro dramsko pozorište, na priče koje bi trebalo da izazovu određeno uzbuđenje i promišljanje.

U ovom i ovakvom kontekstu nastajele su predstave koje sam imao prilike da pogledam u ovogodišnjoj selekciji. Teško je bilo otrgnuti se utisku da su pojedina pozorišta sa obe prijavljene predstave ispunjavale lične afinitete da budu selektovana sa dve predstave no zbog želje da se predstavi što veći broj pozorišnih ansambala odustao sam od te namere. Ne tako lako, odlučio sam se za sledeće predstave prateći lični doživljaj:

1. Putujuće pozorište Šopalović, po tekstu Ljubomira Simovića, u režiji Milana Neškovića u produkciji Narodnog pozorišta Užice
Predstava koja po automatizmu, predviđeno statutom ovog festivala, učestvuje na samom otvaranju je predstava pozorišta domaćina.
2. Ljudi bez grobova, po romanu Enesa Halilovića, u režiji Stevana Bodrože u koprodukciji Regionalnog pozorišta iz Novog Pazara i Beogradskog dramskog pozorišta
3. Gospođa ministarka, po tekstu Branislava Nušića u režiji Olje Đorđević i produkciji Šabačkog pozorišta
4. Režim ljubavi po tekstu Tanje Šljivar, u režiji Snežane Trišić, produkcija Kruševačko pozorišta
5. Bog masakra, po tekstu Jasmine Reze i režiji Igora Pavlovića u produkciji Kraljevačkog pozorišta
6. Koštana po tekstu Bore Stankovića, u režiji Jane Maričić i produkciji Narodnog pozorišta iz Niša
7. Bure baruta, tekst Dejan Dukovski, režija Gorčin Stojanović u izvođenju Knjaževsko – srpskog teatra iz Kragujevca
Kao predstavu koja se izvodi u čast nagrađenih predlažem predstavu Gradskog pozorišta Čačak „ Ko igra Sonju Savić“.

Užice
2.april 2024.godine
Selektor
Zoran Stamatović

 

 

8.12.2023.

BILTENI 16. FESTIVALA PREDSTAVA ZA DECU I MLADE PROFESIONALNIH POZORIŠTA SRBIJE "MALI JOAKIM"

 

	Bilten 1
	Bilten 2
	Bilten 3
	Bilten 4
	Bilten 5
	Bilten 6
	Bilten 7

 

 

 

8.12.2023.

KATALOG 16. FESTIVALA PREDSTAVA ZA DECU I MLADE PROFESIONALNIH POZORIŠTA SRBIJE ''MALI JOAKIM''

 

16. Festival "Mali Joakim"

 

17.06.2023.

OBRAZLOŽENJE STRUČNOG ŽIRIJA 59. FESTIVALA PROFESIONALNIH POZORIŠTA SRBIJE „JOAKIM VUJIĆ”

Stručni žiri 59. festivala „Joakim Vujić“ koji čine dr Milica Đurov, scenografkinja (članica), glumac Mladen Кnežević, (član) i profesor dr Milivoje Mlađenović, teatrolog (predsednik), nakon sedam odgledanih predstava u zvaničnom, takmičarskom programu, prema izboru Gorana Ibrajtera, sa neskrivenim zadovoljstvom ističu da ovogodišnje izdanje Festivala ima sve odlike uzorne teatarske manifestacije: inovativan preplet tradicionalnih formi i najnovijih pozorišnih težnji, dobru dozu kritičkog odnosa prema stvarnosti, uzbudljivost izleta u područje avangarde i smelost pozorišnog istraživanja. Žiri takođe želi da pohvali besprekornu orgnizaciju i realizaciju programskih sadržaja Festivala i vrlo dobar odziv publike. Na osnovu viđenih pozorišnih predstava, u najvećoj meri visokog estetskog dometa, žiri jednoglasno doneo sledeću

                                                                                                                       ODLUКU:

NAGRADA ZA NAJBOLJU PREDSTAVU U CELINI dodeljuje se NARODNOM POZORIŠTU NIŠ za predstavu SAN O ZAVIČAJU (NEVIĐENO FOLК SNOVIĐENJE) prema tekstu Ivana Velisavljevića i u režiji MILANA NEŠКOVIĆA.
Glumački raskošno, rediteljski inventivno i precizno, vizuelno snažno i muzički zavodljivo, scensko delo SAN O ZAVIČAJU je opora, ali ipak pastoralna komedija naših dana. koja gađa direktno u centar emocionalnog bića svakog gledaoca.

NAGRADA ZA REŽIJU dodeljuje se MILANU NEŠКOVIĆU za režiju predstave SAN O ZAVIČAJU (NEVIĐENO FOLК SNOVIĐENJE) NARODNOG POZORIŠTA NIŠ.
SAN O ZAVIČAJU je pozorišna, istinska, uzbudljiva i rediteljski raskošna studija i velika metafora o beskonačnoj potrazi za ljudskom srećom i spokojem.

SPECIJALNA NAGRADA dodeljuje se glumačkom ansamblu i autorskom timu predstave ČEHOVLJEVA SOBA sezona prva, u režiji NIКOLE ZAVIŠIĆA i izvođenju NARODNOG POZORIŠTA TIMOČКE КRAJINE „ZORAN RADMILOVIĆ“ iz Zaječara, za istraživački i posvećenički pristup postavci i realizaciji predstave.

Četiri ravopravne glumačke nagrade dodeljuju se:
VANJI КOVAČEVIĆ za ulogu VEROČКE VASPITAČICE u predstavi MESEC (DANA) NA SELU Ivana Turgenjeva u režiji MILANA NEŠКOVIĆA i izvođenju NARODNOG POZORIŠTA iz Užica.
MILENI STOŠIĆ za ulogu u predstavi 4 ZIDA ILI TRAGIКOMEDIJA O КARANTINU, BOJANA TASIĆA, ALEКSANDRE JOVANOVIĆ, NINE PLAVANJAC u režiji STEVANA BODROŽE i izvođenju pozorišta „BORA STANКOVIĆ“ iz Vranja.
MILOŠU CVETКOVIĆU za ulogu MALOG ŠAULISA u predstavi SAN O ZAVIČAJU (NEVIĐENO FOLК SNOVIĐENJE) NARODNOG POZORIŠTA NIŠ.
MILOŠU TANASКOVIĆU za uloge u predstavi ČEHOVLJEVA SOBA sezona prva, NARODNOG POZORIŠTA TIMOČКE КRAJINE „ZORAN RADMILOVIĆ“, Zaječar.
Obrazloženja:
Dinamički, ekspresivno VANJA КOVAČEVIĆ je izbrusila lik mlade antagonistkinje koja pleni sva čula publike.
Istanačanim glumačkim sredstvima MILENA STOŠIĆ je verodostojno dočarala lik teskobnog, mnogim životnim nedaćama pritisnutog bića.
Gradeći lik žestokog seoskog momka nežnog srca, MILOŠ CVETКOVIĆ je uverljivo pokazao svu raskoš svog glumačkog talenta.
MILOŠ TANASКOVIĆ je vrlo studiozno likovima Čehovljevih junaka dodavao dimenziju svog autentičnog glumačkog izraza.

NAGRADA ZA SCENOGRAFIJU dodeljuje se MARIJI КALABIĆ za scenografiju u predstavi SAN O ZAVIČAJU (NEVIĐENO FOLК SNOVIĐENJE) u izvođenju NARODNOG POZORIŠTA IZ NIŠA.
-Samo na prvi pogled, scenografija MARIJE КALABIĆ je realističkog, čak naturalističkog smera. Suštinski, rasporedom u prostoru pojedinih bitnih elemenata, te nekim detaljima, ona boji atmosferu jedne do metafore uzdignute
srpske krčme.

NAGRADA ZA KOSTIMOGRAFIJU dodeljuje se TATJANI RADIŠIĆ za kreaciju kostima u predstavi ONA КOJA RASPUŠTA VOJSКE po tekstu i režiji SLOBODANA BOBANA SКERLIĆA nastaloj prema Aristofanoj „Lisistrati“ u izvođenju NARODNOG POZORIŠTA PRIŠTINA.
Кostimi Tatjane Radišić su visokostilizovani, ali tako decentno iznijansirani, da svojom tamninom ukažu na tragiku ratnog zanata, ali istovremeno da budu i slika suspregnutog ženskog erosa.

Nagrada za najboljeg mladog glumca/glumicu Festivala dodeljuje se MARIJI STANКOVIĆ za uloge u predstavi ČEHOVLJEVA SOBA, SEZONA PRVA, u izvođenju NARODNOG
POZORIŠTA TIMOČКE КRAJINE „ZORAN RADMILOVIĆ“ U ZAJEČARU.
Marija Stanković je svojim ukupnim glumačkim angažmanom najistinskije demonstrirala misaoni i energetski, dinamički potencijal mladog, teatru posvećenog bića.

 

16.06.2023.

PROGRAM 59. FESTIVALA PROFESIONALNIH POZORIŠTA SRBIJE "JOAKIM VUJIĆ"

 

03.04.2023.

IZVEŠTAJ SELEKTORA 59. FESTIVALA PROFESIONALNIH POZORIŠTA SRBIJE „JOAKIM VUJIĆ“

 

Nakon odgledanih 28 predstava 15 pozorišta članova Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije, prva konstatacija koja mi se nameće je da je, s izuzetkom malog broja teatarskih kuća,produkcija svedena gotovo na minimum. U prilog tome svedoči činjenica da je čak šest pozorišta prijavilo samo po jednu predstavu za učešće na festivalu.
No, i tako smanjena produkcija donela je žanrovsku, tematsku i poetičku raznorodnost. Takođe, vremenski raspon insceniranih tekstualnih predložaka kreće se od antike, preko klasika, poput Molijera ili Čehova, do savremenih autora. Raznovrsnost je prisutna i u rediteljskim postupcima, pa se viđene predstave kreću u rasponu od klasičnih postavki do onih koje imaju sve odlike istinskog eksperimenta. Slično je i na planu likovne opreme predstava – od predstava koje odlikuju raskošni kostimi i scenografija, naravno u skladu sa aktuelnim teatarskim mogućnostima, preko onih u kojima je naglašena semantička funkcija likovnih elemenata, do krajnje minimalističkih rešenja. Još nešto treba naglasiti, a to je znatno i značajno prisustvo muzičkih elemenata u dobrom delu predstava, pri čemu ona nije korišćena kao dodatak, ukras ili prateći segment, već kao važan njihov deo. Isto je naglasio i selektor Sterijinog pozorja Milivoje Mlađenović u svom ovogodišnjem izveštaju, pa se o tome može govoriti i kao o trendu u našim pozorištima.
Pomenuo sam već tematsku raznovrsnost predstava, ali sam tražio i ono što se u tome može označiti kao zajednički imenitelj, ne bih li tako došao i do slogana ovogodišnjeg festivala.
Ono što mi se nametnulo u tom smislu jeste utisak da gotovo sve predstave zauzimaju univerzalni pristup u razmatranju i tumačenju onih važnih pitanja ljudskog postojanja, za razliku od parcijalnog koji je, čini mi se, dominirao u našim teatrima poslednjih godina. Rečju, iz većine viđenih predstava provejava stav da su emotivni, socijalni, egzistencijalni problemi i izazovi večiti pratilac čoveka i da se javljaju u manje više istom obliku, bez obzira na epohu u koju je čovek smešten, to jest da naše doba ne nosi nikakav ekskluzivitet. Zato predlažem da slogan ovogodišnjeg festivala bude: Začarani krugovi čovečanstva.
Naravno, sve ovo ne znači da sam svoju selekciju prilagođavao unapred zadatom konceptu niti tematskom usmerenju. Izbor sam zasnovao prvenstveno na svojim pozorišno-estetskim
kriterijumima i, pomalo, na svom gledalačkom nervu. Za 59. festival profesionalnih pozorita Srbije “Joakim Vujić” predlažem sledećih sedam predstava:

1. Čehovljeva soba, sezona prva (devet malih priča), prema pričama Antona Pavloviča Čehova, režija Nikola Zavišić, Narodno pozorište Timočke krajine “Zoran Radmilović” Zaječar
Nikola Zavišić, njegovi saradnici i ansambl zaječarskog pozorišta doneli su na scenu, inovativno i sveže, jednog drugačijeg Čehova, kakvog nemamo često priliku da vidimo. Gradeći
predstavu na osnovu devet kratkih priča ruskog klasika, uz korišćenje obilja pozorišnih sredstava, autori i glumci na uzbudljiv, ali i duhovit način ukazuju na teskobnu sudbinu malih ljudi. Poveznicu između priča, osim već rečenog usuda, čine i vešto umetnuti odlomci iz Čehovljevih pisama koje glumci čitaju između segmenata predstave, što značajno doprinosi njenoj koherentnosti. Važan deo inscenacije su i muzički pasaži, vešto uklopljeni u celinu, u izvođenju samih glumaca. I na kraju, akteri ove predstave nam daju jasan odgovor na pitanje – da li je Čehov zaista bio komediograf. Jeste.

2. Čudo u Šarganu Ljubomira Simovića, režija Nebojša Bradić, Kruševačko pozorište
Autorski tim kruševačke predstave dao je još jedan dokaz da uvek ima razloga da se delo, ili bolje reći dela, našeg živog klasika Simovića nađu na sceni. Svoje ostvarenje oni grade, pre svega, poštujući pisca čiji jezik je jedinstven i uvek iznova dokazuje svoj raskoš i bogatstvo. Stoga se ovakav pristup čini krajnje primerenim i opravdanim, gotovo jedino mogućim. Uočljivo je jedno rediteljsko osveženje. Naime, glumci pevaju određene pasaže teksta, što dodatno doprinosi začudnoj atmosferi u kafani Šargan. Glumci Kruševačkog pozorišta poslovično dobro oživljavaju likove životnih gubitnika u konzistentnoj režiji Nebojše Bradića.

3. San o zavičaju Ivana Velisavljevića, režija Milan Nešković, Narodno pozorište Niš
Opet kafana, ovog puta u nekoj seoskoj zabiti, i opet gubitnici, ovi fanatični zaljubljenici u muziku Šabana Šaulića. Predstava obiluje Šabanovim pesmama, a niški glumci su se pokazali
kao njihovi, u najmanju ruku, dostojni interpretatori. No, reditelj izbegava zamku da se predstava estradizuje i zauzima neophodan ironijski otklon u građenju njene ukupne atmosfere. Na fonu tog ironičnog otklona su i likovni elementi predstave – scenografija Marije Kalabić i kostimi Biljane Grgur. Sve to čini da se gledalac oseća kao da se našao u nekakvom srpskom Makondu koji naseljava gomila čudaka i polupanih ljudi. Igra niških glumaca donosi niz bravuroznih ostvarenja.

4. Ona koja raspušta vojske, prema Aristofanovoj Lizistrati, tekst i režija Boban Skerlić, Narodno pozorište Priština
“Tragedija ove komedije pisane pre više od 2400 godina je u tome što je aktuelna i danas”, kaže Boban Skerlić u programu predstave. Stoga čini se da nema opravdanijeg mesta da se ona nađe na repertoaru nego što je Narodno pozorište Priština, jer njene poruke ovde snažnije odjekuju. Koristeći Aristofanovu priču o pobunjenim helenskim ženama kojima je rata dosta, Skerlić je osavremenjuje pre svega na planu jezika. Srećom po predstavu on ne poseže za rešenjem koje se možda najpre nameće, a to je da je smesti ovde i sad. Ogoljena scena sa mikrofonima, koji se povremeno koriste i kao rekvizita, doprinosi jezovitoj atmosferi, koja se smenjuje sa komičnim pasažima.

5. Mesec (dana) na selu Ivana Sergejeviča Turgenjeva, režija Milan Nešković, Narodno
pozorište Užice
Kad je reč o predstavi užičkog pozorišta, najpre se postavlja pitanje – čemu danas ova komična melodrama o splinu ruske aristokratije. Međutim, reditelj Milan Nešković i dramaturškinja Jelena Mijović daju nam nedvosmisleno opravdanje za tako nešto, krajnje diskretno nam ukazujući na sve prisutniji duh eskapizma u nama. Zato je ova priča sa ruskog sela od pre vek i po i te kako priča o nama i našem zabadanju glave u pesak dok život, onaj autentični i ispunjeni, teče pokraj nas. U tom duhu je i poigravanje sa fenomenom vremena, naročito prisutno u početku predstave.
Naime, junaci često pitaju jedni druge koliko je sati, a da pri tome niko od njih nema neka posla, niti mu se nekuda žuri. Oni su izvan svakog realnog vremena. Da bi se u predstavi dočarala upravo takva atmosfera bio je neophodan minuciozan rediteljski i dramaturški rad, a sve to upotpunjeno je igrom sazrelog ansambla užičkog pozorišta.

6. 4 ZIDA ili tragikomedija o karantinu Bojana Tasića, Aleksandre Jovanović i Nine Plavanjac, režija Stevan Bodroža, Pozorište “Bora Stanković” Vranje
Omnibus predstava 4 zida nastala je na osnovu tekstova troje mladih dramskih autora (završni je zajednički) koji su se, svako na svoj način, pozabavili temom pandemije korone i posledicama koje je ona na nas ostavila. Četiri priče, četiri situacije sa jednim zajedničkim imeniteljem. Naime, šta je to korona pobudila i probudila u nama, koje skrivene strasti, porive i do nje skrivene strane naše ličnosti? I da li smo usled izolovanosti u četiri zida potrli sopstvo i postali neko drugi? Minimalistička scenografija naglašava taj proces ogoljavanja jedinki, a
koncentrisana režija Stevana Bodrože omogućila je vranjskim glumcima da se široko razmahnu.

7. Terapija, po motivima teksta Kristofera Djuranga, režija Olivera Đorđević, Regionalno pozorište Novi Pazar
Predstava Terapija nastala je kao plod zajedničkog dvomesečnog istraživanja rediteljke i glumačkog ansambla na temu, pre svega, muško-ženskih odnosa. Tu večnu temu oni razmatraju iz svog ugla, polazeći od sopstvenog iskustva, ali i od specifičnosti sredine u kojoj žive. Đorđevićeva je već radila predstavu po istim motivima, ali u jednoj potpuno drugačijoj sredini(Subotica sa ansamblom Pozorišta “Deže Kostolanji”), te ne čudi da su krajnji produkt ovih njenih istraživanja dve potpuno različite predstave. U ovom projektu rediteljka je imala zdušnu podršku glumačkog ansambla, ne samo u izvođačkom smislu, nego i u istraživačkom delu procesa.

Redosled predstava naveden u obrazloženju selekcije je i prelog redosleda igranja predstava na Festivalu uz predstavu koja će biti odigrana u čast nagrađenih, a za to predlažem:

Uobraženi bolesnik Molijera, režija Đorđe Nešović, Knjaževsko-srpski teatar Kragujevac
Mladi autori, reditelj Đorđe Nešović i dramaturškinja Isidora Milosavljević doneli su na scenu kragujevačkog taetra s pravom merom osavremenjenog Molijera, obilato se koristeći
postupkom demistifikacije pozorišnog čina. Sve pohvale za ove mlade autore. Predstava je duhovita, što se od Molijera i očekuje, na momente urnebesna, a takav ton joj, pre svega, daje glavni akter Ivan Vidosavljević u ulozi Argana. U nedostatku nepatvorenih komedija pravo osveženje na našim scenama.

Zaječar, 3. april 2023. Goran Ibrajter

 

59. Festival profesionalnih pozorišta Srbije "Joakim Vujić", 8-15. maj 2023. godine, Zaječar

Članovi žirija: Miloš Latinović, Milica Bajić Đurov i Mladen Knežević

Moderator okruglog stola: Tanja Nježić

Kritičari Festivala: Jelena Popović, Igor Burić

Urednik biltena: Biljana Glišić

 

 

28.02.2023.

ПОЗОРИШТЕ УПРКОС СВЕМУ

(Реаговање Заједнице професионалних позоришта Србије на ауторски текст Јетона Незираја, позоришног ствараоца из Приштине)

Заједница професионалних позоришта Србије која окупља 16 позоришта јужно од Београда, међу којима је и Народно позориште Приштина са привременим седиштем у Грачаници, више је него затечена, узнемирена и са индигнацијом реагује на ауторски текст колеге из Приштине Јетона Незираја, у којем политизује, дискредитује и (не)свесно егзистенцијално угрожава постојање Народног позоришта Приштина са привременим седиштем у Грачаници, његове запослене, сараднике и публику.

Без икакве намере да се бавимо политиком (дневном или у случају статусних не/прилика вишедеценијских неслагања на овим просторима), указујемо на став колеге Незираја, још увек верујемо – позоришног мислиоца и уметника, који не само да је опасан већ далеко више – са становишта позоришне етике, најближи је неморалу.

Учитавање колеге Незираја, да је постојање Народног позоришта Приштина са привременим седиштем у Грачаници “пропагандно оружје Владе Републике Србије у њеној хегемонистичкој политици којом, као деведестих, жели да покаже своје власништво над Косовом” и препознавање представе “ЛИФТ – Слободан шоу” овог позоришта, чија је премијера била 2018, као пример служења позоришта тој и таквој политици – неутемељено је и не може се посматрати као “још једно мишљење”. Посебно јер долази из пера доскорашњег уметничког директора Националног театра Косова и ствараоца који своје представе реализује и на сценама Београда и чији се ставови уважавају у позоришном миљеу.

Бављење позориштем, на који год начин, подразумева “минимум позоришног образовања”, еснафске, уметничке и људске емпатије. Подсећамо:

• Свако позориште на свету је настало из “урођене потребе човека за подражавањем”.
• Свако позориште на свету опстаје захваљујући вери, посвећености и ентузијазму оних који у њему стварају и њиховој публици.
• Свако позориште на свету има свог оснивача и/или мецену.
• Свако позориште на свету је део неке стратегије културе, административне или какве друге целине, коју смишља и спроводи/е оснивач и/или мецена.
• Свако позориште на свету је израз државног, националног и пре и после свега грађанског идентитета и цивилизацијског достигнућа средине у којој је настало.
• Народно позориште Приштина са привременим седиштем у Грачаници настављач је Српске драме Обласног народног позоришта или Покрајинског народног позоришта или Народног позоришта у Приштини, које је основала Народна Република Србија, 1946. године. Баш као што је Национални театар Косова настављач Албанске драме тог истог Приштинског позоришта.
• Тадашње Покрајинско народно позориште у Приштини, са обе драме, учествовало је у оснивању Заједнице професионалних позоришта Србије и Смотре/Фестивала професионалних позоришта Србије “Јоаким Вујић”, 1965. године, и са великим успехом учествовало све до бомбардовања 1999.
• Приштинско позориште је током несрећних деведесетих било једина институција у којој су, свакако са много ограничења, сарађивали Албанци и Срби.
• Упркос низу политичких трвења, националистичких баљезгарија и суштински бесмислених ратова на балканским просторима, обе драме приштинског театра су преживеле и наставиле да раде. На жалост или на срећу (у овом тренутку небитно) одвојено. Али су преживеле као позоришта – на срећу својих запослених, своје публике и позоришне уметности.
• Српска драма, односно оно што је сада Народно позориште Приштина са привременим седиштем у Грачаници, након пет година од бомбардовања и нестанка дотадашњег мултиетничког Приштинског позоришта, те у том периоду недефинисаног статуса, избегличког премештања и запостављања, а опет захваљујући неодустајању појединаца који су га чинили и чине, 2004. наставља са радом одлуком Владе Републике Србије. Прво у Лепосавићу, потом у Звечану, Косовској Митровици, да би од 2014. стална сцена постала Дом културе у Грачаници.
• Од 2004. до данас Народно позориште Приштина са привременим седиште у Грачаници извело је више од 100 премијера и имало близу 2000 репризних играња. Истим квалитетом су играли и пред једним гледаоцем – у селу Доња Плешина код Урошевца, за једину становницу српског порекла која је остала да живи ту након 1999, као и пред препуним салама позоришта у нпр. Скопљу, Београду или Берлину.
• Парадоксално је да Народно позориште Приштина са привременим седиштем у Грачаници током деветнаест година обновљеног рада једино није наступало на матичној сцени позоришта у Приштини.
• Народно позориште Приштина са привременим седиштем у Грачаници тек последњих пет година колико-толико има позоришне услове за рад. Сцена Дома културе у Грачаници, предграђа Приштине, задовољава тек минимум техничких и сваких других услова за извођење представа.
• Свако позориште које је члан Заједнице професионалних позоришта Србије на сваки могући начин помаже и подржава рад Народног позоришта Приштина са привременим седиштем у Грачаници. И радује се његовом постојању и успеху, уосталом као и било ког другог позоришта на свету.
• Копродукције, уступање неопходних техничких средстава и простора за припрему представа, отвореност за гостовања, размена уметника, идеја и искустава, само су неки од видова сарадње Народног позоришта Приштина са привременим седиштем у Грачаници са осталим позориштима Заједнице. Као што и сва позоришта не свету сарађују једна са другим.

Заједница професионалних позоришта Србије реаговала је и реаговаће на сваки покушај урушавања било ког позоришта, напада на уметнике и њихово стваралаштво, дубоко уверена у цивилизацијску неопходност и право постојања позоришта у свакој средини. Искрено се надамо да је мишљење колеге Незираја усамљено и израз тренутне слабости, нервозе или чега год. Наравно да је позориште и представе могуће посматрати из било које нарације – уметничке, економске, историјске, грађанске, националне итд, па и (дневно)политичке. Ипак, атаковање на егзистенцијално постојање једног позоришта и његово стваралаштво, из које год нарације да се посматра, ништа је друго до израз цивилизацијског посрнућа.

 

13.10.2022.

IZVEŠTAJ SELEKTORA 15. FESTIVALA ZA DECU I MLADE "MALI JOAKIM", LESKOVAC 21 - 28. NOVEMBRA 2022.

 

Na početku ovog izveštaja želim da iskažem veliko zadovoljstvo koje sam osetio prilikom gledanja prijavljenih predstava za ovaj važan pregled stvaralaštva za decu nastalog u pozorištima članovima Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije.

Činjenica koja se ne može prenebregnuti jeste smanjen broj predstava prijavljenih za ovogodišnju selekciju, što nam ukazuje da mnoga pozorišta iz ove zajednice, nisu radila predstave namenjene deci i mladima. U razloge svakako neću ulaziti ali iskoristiću ovu priliku da podsetim da se publika pozorišna oblikuje i stvara od najranijeg doba.

U svim odgledanim predstavama treba pohvaliti energiju i entuzijazam kojim one  odišu. Prilikom odabira ostvarenja za ovu selekciju posebno sam vodio računa da deca žele da se zabavljaju i da njihovu pažnju treba pridobiti živom i svežom energijom.  Primetno je da su pozorišta svoj odabir naslova, koji će se naći na repertoaru namenjenog deci, bazirala na klasičnim bajkama  što je proveren recept za pune sale, ali nedovoljno pouzdan garant samog kvaliteta. Većina je mudro iskoristila klasične predloške stvarajući jedan pristojan sadržaj u kome će deca sa sigurnošću uživati. 

Od jedanaest odgledanih predstava odlučio sam se da predložim sledeće:

1. Narodno pozorište Leskovac, RAZMAŽENI PRINC, autor Željko Hubač, režija Igor Damljanović;

2. Pozorište Bora Stanković Vranje, NEROĐENA DEVOJKA, autori Nađa Vasileva, Darko Kovačovski, režija Darko Kovacovski;

3. Pozorište Zoran Radmilović Zaječar, ALISA NA PUTU ZA OZ, po tekstu i u režiji Olivere Viktorović;

4. Šabačko pozorište Šabac, CRVENKAPA I DRAGI VUK, tekst i režija Miodrag Dinulović;

5. Pozorište za decu i mlade Kragujevac, VETAR, režija Andjelka Nikolić;

6. Pozorište lutaka Niš, ČAROBNJAK IZ OZA, po romanu Lajmen Frenk Bauma, dramaturškinja Milena Depolo, režija i koreografija Nebojša Gromilić ;

7. Kruševačko pozorište, MALA SIRENA, K. Andersena, u adaptaciji i režiji Aleksandra Pejakovića.

PREDSTAVA U ČAST NAGRADJENIH:

 Narodno pozorište Priština sa sedištem u Gračanici, ZVONAR BOGORODIČINE CRKVE, Viktor Igo, dramatizacija Biljana Mitrović, režija Dejan Cicmilović.

 
Aleksandar Radulović

Pirot, 11.10.2022.

 

 

16.05.2022.

OBRAZLOŽENJE STRUČNOG ŽIRIJA 58. FESTIVALA PROFESIONALNIH POZORIŠTA SRBIJE „JOAKIM VUJIĆ”

 

Žiri u sastavu:   Snežana Kovačević – kostimografkinja, predsednica žirija,

                          mr Nemanja Ranković – glumac i reditelj,

                          Ivana Nedeljković – glumica

 na sednici održanoj 13. 05. 2022. godine doneo je odluke da se dodele sledeće nagrade:

1.  Specijalna nagrada, dodeljuje se za originalnu muziku Aleksandru Spasiću u predstavi Stvaranje čoveka, a u režiji Mie Knežević i produkciji Narodnog pozorišta Leskovac.

Jednoglasno.

Specijalna nagrada, dodeljuje se za scenski pokret Jeleni Alempijević, u predstavi Stvaranje čoveka, a u režiji Mie Knežević i produkciji Narodnog pozorišta Leskovac.

Jednoglasno.

Specijalna nagrada, dodeljuje se Patriku Laziću i Mileni Depolo za uspostavljanje inovativnog pristupa u transponovanju savremenih fenomena kao što su samoubistva tinejdžera, u scensku igru preispitujući modele različitih identiteta kroz dekonstrukciju nasleđa i stereotipa.

Jednoglasno.

2. Nagrada za najboljeg mladog glumca, dodeljuje se Vladimiru Jovanoviću za uloge Lopova i Siromaha u predstavi Crna ovca u režiji Snežane Trišić, a u produkciji Kraljevačkog pozorišta.

Jednoglasno.

Obrazloženje: Vladimir Jovanović pokazao je zrelost i veštinu u poigravanju sa zahtevnom epistolarnom formom dramskog teksta. Sa lakoćom i sigurnošću gradio je različite transformacije.

3. Četiri ravnopravne glumačke nagrade dodeljuju se:

– Nikoli Voštiniću za ulogu Poštenjaka u predstavi Crna ovca, po tekstu Vide Davidović, a u režiji Snežane Trišić, u produkciji Kraljevačkog pozorišta. 

Većinom glasova.

Obrazloženje: Precizno odabranim glumačkim sredstvima Nikola Voštinić, kao žrtva okruženja iznosi život malog čoveka koji se svojim poštenjem i dobrodušnošću pokušava izboriti sa realnošću apsurda u surovoj realnosti. Lucidnim i hrabrim odabirom sredstava koja se kreću od gluposti do naivnosti, reskim načinom odbrane moralnih stavova, budi neupitan osećaj nade u težnju ka ljudskom savršenstvu i čestitosti. Kao osoba koja u vremenu promenjivih ideologija sa jedinim idealom kao što je novac, ostaje dosledna slika plemenitosti, dobrote i hrabrosti. Bez trunke straha, svoju ranjivosti i naivnost u glumačkom izrazu preokreće u snagu i podseća nas da poštenje nije samo arhaična reč. Odmereno, oprezno, ali sadržajno i veoma emotivno gradi svoj lik malog čoveka suočenog sa velikom gorčinom urušenih ideala.

– Sanji Matejić za ulogu Jadvige Jasenske u predstavi Na rubu pameti, a u režiji Marka Misirače i koprodukciji Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca i Hrvatskog kulturnog centra iz Beograda.

Jednoglasno.

Obrazloženje: Za ubedljivost snažnog glumačkog doživljaja i emotivnu punoću, Sanja glumačkim i plesačkim sredstvima iznosi kompleksnost poetike i tragizma Krležinog sveta u kojem se živo prepliću teatar i poezija. U složenom glumačkom zadataku u prostoru između plesa i drame kreirala je lik koji ima razvoj i dramski luk, nadogradivši ga svojim umećem oživljava kao jedinka koja ne želi da živi u svetu kojim vladaju sitni interesi, nemanje samokritičnosti i laži.

– Gorici Dinulović za ulogu u pozorišnoj predstavi Crna ovca, u režiji Snežane Trišić i produkciji Kraljevačkog pozorišta.

Većinom glasova.

Obrazloženje: Precizno odabranim sredstvima, doslednom igrom, finim a istovremeno i snažnim gradiranjem likova, tokom cele predstave, brzim promenama u glumačkoj igri, Gorica Dinulović je nepogrešivo kreirala čitav jedan svet poremećenih vrednosti i urušenog sistema. Likovima Šefice bande, Bankarke, Tužiteljke, Ministarke, Profesorke, ona na sebi svojstven način, a očigledno crpeći inspiraciju iz neposrednog okruženja, tera gledaoce da se zapitaju: kuda pobeći.

– Ansamblu predstave Trpele, po tekstu Bobana Skerlića i Milene Depolo, u režiji Aleksandre Kovačević, a u produkciji Kraljevačkog i Šabačkog pozorišta.

Jednoglasno.

Obrazloženje: Potresnom , istinitom  i posvećenom igrom, ansambl predstave Trpele vodi nas kroz mrak nasilja i zlostavljanja žena podsećajući na svakodnevnicu slabijeg pola. Uloge koje su ostvarile Jasminka Hodžić, Aleksandra Ristić, Gorica Dinulović, Sonja Milojević, Biljana Talić, Deana Kostić i Svetlana Milenković, istovremeno grade jedinstvo lika žene stavljajući ga u različite okolnosti upozoravajući  na činjenicu da sistem ukoliko pravovremeno ne reaguje od žrtve vrlo često stvara ubicu. Svojim kreacijama ostvaruju svu složenost problema porodičnog nasilja. 

4. Nagrada za najbolju kostimografiju, dodeljuje se Marini Vukasović Medenici za kostim u predstavi Oslobođenje Skoplja, u režiji Gorčina Stojanovića i produkciji NP Leskovac i NP Niš.

Obrazloženje: Dosledno sproveden likovni rukopis ispoljen u izboru materijala i koloritnih detalja u značenjskom sloju oslikava užase rata, gde primećujemo da i sami njegovi delovi postaju artefakti zločina. U strukturi sa mnoštvom likova maštovito integriše različite scenske narative. Efektnim intervencijama kostim povezuje sve elemente predstave kreirajući snažan vizuelni identitet.

5. Nagrada za najbolju scenografiju, dodeljuje se Snežani Trišić u predstavi Crna ovca, u produkciji Kraljevačkog pozorišta.

Jednoglasno.

Obrazloženje: Svedenim, jasnim i snažnim scenografskim sredstvima Snežana Trišić uspostavlja prostor dramaturški dobro osmišljen, uspostavljajući prostor igre visokog potencijala i delikatne likovnosti koja je u potpunoj saglasnosti sa svim ostalim komponentama predstave. Sa minimilanim sredstvima, promišljeno i funkcionalno, gradi niz prostora kroz koje nas vodi priča predstave. Savremenim i autentičnim scenografskim potezima gradi vizuelno sadržajnu instalaciju, gde istovremeno duhovito i jednostavno trasira putovanje kroz predstavu.

6. Nagrada za najbolju režiju, dodeljuje se Snežani Trišić za predstavu Crna ovca u produkciji Kraljevačkog pozorišta.

Većinom glasova.

Obrazloženje: Sigurnom rediteljskom rukom i solidnim poznavanjem Brehtovog opusa Snežana Trišić je i ovoga puta pokazala da svakom segmentu predstave pristupa temeljno sa suptilnim odnosom. Prefinjenim i preciznim rediteljskim rukopisom uspostavlja kod za čitanje savremene stvarnosti. Promišljenim rediteljskim izrazom omogućava nam da izoštrimo percepciju sveta u kojem živimo. Svojim sigurnim rediteljskim postupcima predstavu posvećuje progonjenim herojima, koji uprkos svemu i posle svega, jasno i beskompromisno biraju ljudskost i poštenje nasuprot ideologijama. Rediteljka smelo vodi ansambl i autorski tim kroz predstavu sa kompleksnim brehtijanskim postupcima, nudeći jasan rediteljsko-dramaturški koncept, otvarajući utopijski prostor dobrote, poštenja i bezuslovne ljubavi. Teatralizujući žive impulse stvarnosti rediteljka kreira kompleksnu scensku partituru koja nas dovodi do tragizma današnjice.

7. Nagrada za najbolju predstavu u celini, dodeljuje se predstavi Crna ovca, po tekstu Vide Davidović, a u režiji Snežane Trišić i produkciji Kraljevačkog pozorišta.

Većinom glasova

Obrazloženje: Predstava uzbudljivo i promišljeno transponuje obrasce surovosti neoliberalizma u scensku igru građenu na brehtijanskim postupcima, preispitujući obrasce dehumanizacije sveta, otvarajući mogućnost vođenja dijaloga sa publikom u kome civilizacijska pitanja nesporno ističu da ideja progresa mora da počiva na ideji plemenitosti duha.

8. Žiri Okruglog stola kritike 58. Festivala profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić“, u sastavu: dr Zoran Maksimović, Miloš Latinović i Aleksandra Jovanović dodeljuje predstavi „TRPELE“ Kraljevačkog i Šabačkog pozorišta 

NAGRADU OKRUGLOG STOLA KRITIKE za najbolju predstavu festivala

Obrazloženje:

Predstava „Trpele”, po tekstu Bobana Skerlića i Milene Depolo, a u režiji Aleksandre Kovačević najbolje se može opisati kao ritual, forma jednog obreda, telesnog i vokalnog izražavanja da bi se nešto objasnilo, da bi se nešto pročistilo, žrtvovalo, prizvalo ili tražilo. Njeni koreni sežu do samog antičko doba, a verovatno i dalje, do plemenskih plesova ili bolje rečeno, do nastanka ljudskog roda, nastanka čoveka i žene. Ako baš hoćemo, do Edena, gde se Eva prvi put ogrešila pojevši zabranjenu jabuku. Kada su proterani na zemlju i Bog nije više želeo da ih štiti, kako li se Adam svetio?

Reći da je predstava potresna, bilo bi potcenjivanje, jer se mnogih potresnih pojava lako možemo otresti kada iskoračimo sa pozornice u stvarni život. Činjenica da nas jeza drame neminovno prati i tamo, zastrašujuća je i bolna.

Ova izvedba, mešavina dokumentarističkog i igranog žanra, označava ženski krik upućen sebi, zlostavljačima, mrtvim i živim, porodicama koje okreću glave, zatvaraju prozore, vrata i uši; prijateljima koji teše rečima pa nemo odlaze, „dobronamernim” komšijama koje nazovu policiju da bi umirili svoju savest bez pristanka žrtve; institucijama koje bi trebalo da štite te iste žrtve, a ne znaju kako bi tačno postupali jer njihovi pravilnici imaju šablon u koji se nekako većina slučajeva ne uklapa.

Junakinje svojim ispovestima govore i drugim ženama, otvrdlim, ženama-stubovima, ali ne kuće, već patrijarhata. Ženama koje ćute poručuju da su i one tu bile, a devojčicama valjda, da se nadaju kako im tako nikada neće biti. Za sada, to ostaje slaba uteha, budući da svakog dana, u bar jednoj kući, u jednom gradu, neka žena trpi.

„Trpele” su na pozornicu iznova vratile katarzu, pročišćenje koje nema za cilj da nam olakša odlazak kući, naprotiv. One su vapaj koji podstiče pobunu, poziv na samopreispitivanje, hrabrost, nežnost i jedno konačno: dosta.

 

 

16.05.2022.

BILTENI 58. FESTIVALA PROFESIONALNIH POZORIŠTA SRBIJE "JOAKIM VUJIĆ"

 

	Bilten 1
	Bilten 2
	Bilten 3
	Bilten 4
	Bilten 5
	Bilten 6
	Bilten 7

 

 

08.05.2022.

 

 

01.04.2022.

 

22.11.2021.

ODLUKA STRUČNOG ŽIRIJA 14. FESTIVALA PREDSTAVA ZA DECU I MLADE PROFESIONALNIH POZORIŠTA SRBIJE ''MALI JOAKIM''

 

Stručni žiri 14. Festivala predstava za decu i mlade profesionalnih pozorišta Srbije ''Mali Joakim'', u sastavu Branko Popović, reditelj, predsednik žirija, Bojan Jovanović, glumac, i Nikola Milojević, glumac, članovi žirija, doneo je jednoglasno sledeću

ODLUKU

U skladu sa Pravilnikom Festivala i članom 22, a nakon odgledanih sedam predstava i to:
• Kruševačko pozorište – ''Kapetan Džon Piplfoks'', tekst: Dušan Radović, režija: Aleksandar Pejaković
• Kraljevačko pozorište – ''Slavuj i kineski car'', dramatizacija i režija: Siniša Rakić
• Regionalno pozorište Novi Pazar – ''Pepeljuga'', dramatizacija i režija: Biserka Kolevska
• Narodno pozorište Pirot – ''Milica od pepela'', tekst: Valentina Velkov, režija: David Alić
• Pozorište za decu Kragujevac – ''Bambi'', dramatizacija i režija: Jakub Maksimov
• Pozorište Timočke Krajine ''Zoran Radmilović'' Zaječar – ''Lepotica i zver'', tekst i režija: Željko Hubač
• Narodno pozorište Leskovac – ''Pinokio'', tekst i režija: Spasoje Ž. Milovanović

Žiri konstatuje da je Festival značajno unapredio rad srpskih pozorišta i približio dramsko stvaralaštvo najmlađoj publici, a dobrim predstavama i vrednim glumačkim ostvarenjima kao i doprinosom ostalih umetničkih saradnika, Festival ’’Mali Joakim’’ postao je veliki na radost i dece i umetnika.

Specijalna nagrada za masku
dodeljuje se Milanu Vujiću za predstavu ''Lepotica i zver'' Pozorišta Timočke Krajine ''Zoran Radmilović'' Zaječar
Svedenim rešenjem Milan Vujić napravio je masku koja na sceni izgleda vrlo realistično i koja ni u jednom trenutku ne remeti glumačku igru glavnog junaka, već mu pomaže da bolje dočara svoj lik.

******
Specijalna nagrada za koreografiju
dodeljuje se Nađi Tomić za predstavu ''Pinokio'', Narodnog pozorišta Leskovac
Koreografija u predstavi ’Pinokio’ koju potpisuje Nađa Tomić izuzetno doprinosi ideji i estetici predstave, ne kao nekakav pridodati element, već kao integrišući značenjski segment predstave, u duhu pravog brodvejskog mjuzikla za decu.

******
Specijalna nagrada za dizajn svetla
dodeljuje se Radomiru Stamenkoviću za predstavu ''Pepeljuga'', Regionalnog pozorišta Novi Pazar
Dizaj svetla Radomira Stamenkovića, poput vilinske prašine pretvara scenu u čaroban prostor i u velikoj meri pomaže gledaocu da pristane na iluziju da svet bajki zaista postoji.

******
Nagrada "Mali Joakim" za autorsku muziku
dodeljuje se Lazaru Novkovu, za predstavu ''Bambi'', Pozorišta za decu Kragujevac
Muzika Lazara Novkova, koju glumci uživo izvode na sceni je usaglašena u potpunosti sa radnjom komada i njegovom atmosferom. Izborom materijala od kojeg su napravljeni instrumenti, kompozitor doprinosi da na sceni imamo potpuni sklad između svih elemenata predstave.

******
Nagrada "Mali Joakim" za dramski tekst
dodeljuje se, Spasoju Ž. Milovanoviću, za predstavu ''Pinokio'' Narodnog pozorišta Leskovac
Ovaj dramski tekst verno prati poznatu bajku Karla Kolodija ne izneveravajući dečiju znatiželju da još jednom svi zajedno dožive nezaboravnu avanturu malog drvenog lutka Pinokia. Veštim ubacivanjem songova, priča postaje prijemčivija i raznovrsnija. Ovim je dramski opus komada za decu ovog vrsnog autora dobio svoj zasluženi pijedestal.

******
Nagrada "Mali Joakim" za glumačka ostvarenja dodeljuje se ravnopravno:

Petri Dimitrijević, za lik Pinokija u predstavi ''Pinokio'' Narodnog pozorišta Leskovac
Pažljivo biranim glumačkim sredstvima, Petra je oživela lik Pinokija i omogućila gledaocu da poveruje da jedan drveni lutak može imati dušu.

Milošu Milovanoviću, za lik Bambija u predstavi ''Bambi'', Pozorišta za decu Kragujevac
Miloš Milovanović u ulozi Bambija veštom animacijom lutke i maštovitim glumačkim sredstvima, svedeno i precizno razvija lik od mladog laneta do zrelog srndaća, izazivajući kod publike širok splet emocija od smeha do plača.

Lemani Bećirović, za likove Zle Maćehe i Dobre vile u predstavi ''Pepeljuga'', Regionalnog pozorišta Novi Pazar
Napravivši jasnu razliku između likova Zle maćehe i Dobre vile, veštom glumačkom igrom Lemana Bećirović učinila je da, pored svega što taj lik sa sobom nosi, njena zla maćeha bude i na neki način zabavna i dopadljiva.

Nebojši Vraniću, za lik Kapetana Džona Piplfoksa u predstavi ''Kapetan Džon Piplfoks'', Kruševačkog pozorišta
Nebojša Vranić u ulozi kapetana Džona Piplfoksa, na putu od jednog čvrstog, strogog i bahatog junaka, duhovitim i za mlađu publiku prijemčivim glumačkim postupcima, dolazi do simpatičnog dobrodušnog i na momente naivnog kapetana u vešto nijansiranoj igri.

******
Nagrada "Mali Joakim" za najbolji kostim
dodeljuje se Ani Kolbjanovoj, za predstavu ''Pepeljuga '' Regionalnog pozorišta Novi Pazar
Kostimi Ane Kolbjanove u predstavi ''Pepeljuga'' prave zanimljiv estetski iskorak i naglašavaju rediteljsku zamisao u iščitavanju ove izuzetne bajke, kao i glumačku igru u kojoj zajedno sa karakterima likova čine srodnu celinu.

******
Nagrada "Mali Joakim" za najbolju scenografiju
dodeljuje se Olgi Ziebinskoj, za predstavu ''Bambi'', Pozorišta za decu Kragujevac
Izuzetnim i praktičnim rešenjima, Olga Ziebinska čini prostor predstave bajkovitim, pri čemu zeleni proplanak za čas postaje tesna jazbina ili poljana sa osmatračnicom, pa čak i kućica. Njena scenografija, osim osmišljenog prostora, prati i poetsku strukturu predstave i omogućava raznovrstan rad animatora i reditelja.

******
Nagrada "Mali Joakim" za najbolju režiju
dodeljuje se Jakubu Maksimovu, za predstavu ''Bambi'', Pozorišta za decu Kragujevac
Ovaj izuzetni reditelj i istraživač lutkarskog pozorišta za decu sa evropskim renomeom, preciznim i veoma složenim pozorišnim sredstvima gradi priču o životnim iskušenjima poznatog junaka bajke Feliksa Saltena. U predstavi prepunoj magije i emocije, reditelj kombinuje rad animatora sa marionetama, ali i sa pozorištem senki.

******
NAGRADA "Mali Joakim" za najbolju predstavu u celini
dodeljuje se predstavi ''Bambi'', Pozorišta za decu Kragujevac

Ovaj izuzetan pozorišni čin predstavlja značajan umetnički iskorak u stvaralaštvu za decu u Srbiji, jer izvanrednim i združenim radom reditelja, glumaca, muzičkog saradnika i svih ostalih učesnika u predstavi, što podrazumeva i perfektno vođenje lutaka, izaziva čistu i nepatvorenu emociju kod gledalaca svih uzrasta. Na taj način, priča o Bambiju i njegovom odrastanju, kao i o lepoti života, uprkos svim izazovima s kojima se glavni junak suočava, postaje priča svih nas.

 

STRUČNI ŽIRI
14.Festivala predstava za decu
i mlade ’’Mali Joakim’’

1. Branko Popović,presednik
2. Bojan Jovanović,član
3. Nikola Milojević,član

U Kruševcu, 21.11.2021.

 

 

22.11.2021.

BILTENI 14. FESTIVALA "MALI JOAKIM"

 

	Bilten 1
	Bilten 2
	Bilten 3
	Bilten 4
	Bilten 5
	Bilten 6
	Bilten 7
	Bilten 8

 

15.11.2021.

14. FESTIVAL POZORIŠNIH PREDSTAVA ZA DECU I MLADE „MALI JOAKIM“

 KRUŠEVAC, 15. - 22. 11. 2021. RASPORED IGRANJA PREDSTAVA
OTVARANJE FESTIVALA

 

 

Ponedeljak, 15 11. u 17.00 i 19.00 KRUŠEVAČKO POZORIŠTE
KAPETAN DžON PIPLFOKS
Tekst: Duško Radović
Režija: Aleksandar Pejaković
Preporučeni uzrast 4+

Utorak, 16. 11. u 17.00 i 19.00 KRALJEVAČKO POZORIŠTE
SLAVUJ I KINESKI CAR
Tekst: H.K.Andersen
Dramatizacija, režija i scenografska ideja: Siniša Rakić
Preporučeni uzrast 5+

Sreda, 17.11. u 19.00 REGIONALNO POZORIŠTE NOVI PAZAR
PEPELJUGA
Režija: Biserka Kolevska
Preporučeni uzrast 4+

Četvrtak, 18. 11. u 17.00 NARODNO POZORIŠTE PIROT
MILICA OD PEPELA
Tekst: Valentina Velkov
Režija: David Alić
viši razredi osnovne i niži razredi srednje škole

Petak, 19. 11.u 17.00 i 19.00 POZORIŠTE ZA DECU KRAGUJEVAC
BAMBI
Po motivima istoimene bajke Feliksa Saltena
Režija: Jakub Maksimov
Preporučeni uzrast 6+

Subota, 20. 11.u 17.00 i 19.00 POZORIŠTE „ZORAN RADMILOVIĆ“ ZAJEČAR
LEPOTICA I ZVER
Tekst i režija: Željko Hubač
školski uzrast

Nedelja, 21. 11. u 17.00 i 19.00 NARODNO POZORIŠTE LESKOVAC
PINOKIO
Tekst i režija: Spasoje Ž. Milovanović
Preporučeni uzrast 5+

PREDSTAVA U ČAST NAGRAĐENIH I ZATVARANJE FESTIVALA
Ponedeljak, 22. 11. u 17.00 i 19.00 ŠABAČKO POZORIŠTE
ČAROBNI PASULJ
Dramatizacija i režija: Cvetin Aničić
Preporučeni uzrast 3+

 

PRATEĆI PROGRAMI FESTIVALA

Ponedeljak, 15. 11. u 18.30 otvaranje
Izložba radova škole crtanja i slikanja BukvArt

Sreda, 17. 11. u 18.30 otvaranje
Izložba kostima predstava za decu Kruševačkog pozorišta

Nedelja, 21. 11. u 18.00
Predstavljanje novih publikacija Sterijinog pozorja

Učestvuju:
Miroslav Radonjić, direktor Sterijinog pozorja
Goran Ibrajter, Sterijino pozorje
Milivoje Mlađenović, teatrolog

 

14.11.2021.

IZVEŠTAJ SELEKTORA 14. FESTIVALA POZORIŠNIH PREDSTAVA ZA DECU I MLADE ''MALI JOAKIM''

Kao selektor, prvo moram da iskažem veliku zahvalnost i pohvalu svim pozorištima koja, u vreme pandemije i velikih neizvesnosti, neumorno stvara i izvodi predstave za decu i mlade. To je čvrst dokaz o potrebi publike i umetnika za pozorištem uprkos kriznim situacijama. U našem Kruševačkom pozorištu, a znam da je tako i za ostala pozorišta, suočili smo se sa dosta poteškoća i izazova u produkciji predstave ''Kapetan Džon Piplfoks'', kao i ostalih predstava, u vidu poštovanja svih propisanih mera i konstantnih testiranja, ali naša iskonska želja da stvaramo je ono što nas održava i što nam daje vetar u jedra. Isto važi i za organizaciju i održavanje 14. festivala za decu i mlade ''Mali Joakim''.
Posledica ove pandemije zapravo jeste bio već sužen izbor prijavljenih predstava, ali kolektivna tematika i izbor dramskih predložaka ukazuju na to da su stvaraoci optimistični i da taj optimizam kroz svoje predstave žele da prenesu na publiku i daju im nadu da će ovaj krizni period konačno da prođe. Zato moja selekcija uključuje sledećih sedam predstava koje su u takmičarskom delu festivala i jedna revijalna, namenjena u čast nagrađenima.

Takmičarski deo festivala

Kruševačko pozorište – ''Kapetan Džon Piplfoks'', tekst: Dušan Radović, režija: Aleksandar Pejaković
Kraljevačko pozorište – ''Slavuj i kineski car'', dramatizacija i režija: Siniša Rakić
Regionalno pozorište Novi Pazar – ''Pepeljuga'', dramatizacija i režija: Bisera Kolevska
Narodno pozorište Pirot – ''Milica od pepela'', tekst: Valentina Velkov, režija: David Alić
Pozorište za decu Kragujevac – ''Bambi'', dramatizacija i režija: Jakub Maksimov
Pozorište ''Zoran Radmilović'' Zaječar – ''Lepotica i zver'', tekst i režija: Željko Hubač
Narodno pozorište Leskovac – ''Pinokio'', tekst i režija: Spasoje Ž. Milovanović.

Predstava u čast nagrađenih
Šabačko pozorište – ''Čarobni pasulj'', dramatizacija i režija: Cvetin Aničić

Posmatrajući izbor naslova, još jednom se pokazalo da bajke dominiraju kao izvorni materijal, nepresušni izvor tema i ideja, uvek aktuelnih i zabavnih kako najmlađoj publici, tako i odraslima. Dakle, fenomen bajke u svetskoj literaturi funkcioniše i na didaktičkom i na estetskom planu i zato su veoma tražene i zahvalne za dramaturšku i rediteljsku obradu.
Na kraju, još jednom bih se zahvalio svim umetnicima i njihovim kućama na hrabrosti i predanom radu, jer su upravo time omogućili najmlađoj publici da uživa u još jednom festivalu i započne svoj razvoj u ozbiljnu pozorišnu publiku koja će posećivati i ''Velikog Joakima'', kao i sve ostale pozorišne festivale i redovne repertoarske programe.

Selektor 14. Festivala predstava za decu i mlade „Mali Joakim“
Branislav Nedić, dramaturg

 

04.10.2021.

 

ZVANIČNO SAOPŠTENJE NARODNOG POZORIŠTA LESKOVAC O 57.FESTIVALU PROFESIONALNIH POZORIŠTA SRBIJE “JOAKIM VUJIĆ” ODRŽANOG U LESKOVCU OD 23.09. DO 30.09.

Na 57.Festivalu profesionalnih pozorišta Srbije “Joakim Vujić” je učestvovalo sedam pozorišnih predstava po izboru selektora Miroslava Radonjića. Zbog bolesti glumice, predstava “Trpele” nastala u koprodukciji kraljevačkog i šabačkog pozorišta nije odigrana, tako da se u konkurenciji za nagrade našlo šest predstava. Stručni žiri u sastavu: predsednik Miodrag Tabački, scenograf, i članovi Danica Maksimović, glumica, i Vladimir Lazić, reditelj, doneo je sledeće odluke:

•  Specijalnu nagradu za specifičan glumački izraz Petri Dimitrijević za predstavu “Sećanje vode” Narodno pozorište Leskovac
• Originalnu muziku Božidaru Obradinoviću za predstavu “Ako dugo gledaš u ponor” Regionalno pozorište Novi Pazar i Kulturni centar Novi Pazar
• Tekst Marjanu Todoroviću za predstavu “Gde smo ono stali” Narodno pozorište Niš
• Nagrada za mladog glumca Marku Radojeviću za predstavu “Gde smo ono stali” Narodno pozorište Niš
• Nagrada za glumačko ostvarenje Suzani Grujić za predstavu “Sećanje vode” Narodno pozorište Leskovac
• Glumačko ostvarenje Stefanu Mladenoviću za predstavu “Gde smo ono stali” Narodno pozorište Niš
• Glumačko ostvarenje Dejanu Tončiću za predstavu “Za sada je sve OK” Kruševačko pozorište
• Glumačko ostvarenje Rifatu Rifatoviću za predstavu “Ako dugo gledaš u ponor” Regionalno pozorište Novi Pazar i Kulturni centar Novi Pazar
• Nagrada za kostim Savi Stefanoviću za predstavu “Sećanje vode” Narodno pozorište Leskovac
• Nagrada za scenografiju Damjanu Paranosiću za predstavu “Sećanje vode” Narodno pozorište Leskovac
• Nagrada za režiju Zlatku Pakoviću za predstavu “Ako dugo gledaš u ponor” Regionalno pozorište Novi Pazar i Kulturni centar Novi Pazar
• Dramsku predstavu u celini Regionalnom pozorištu Novi Pazar i Kulturnom centru Novi pazar za predstavu “Ako dugo gledaš u ponor”

Žiri okruglog stola kritike u sastavu:
Milivoje Mlađenović, teatrolog
Nataša Gvozdenović, pozorišna kritičarka
Darko Zloporubović, urednik dramskog programa kulturnog centra, dodelio je nagradu okruglog stola kritike Kruševačkom pozorištu za predstavu "Za sada je sve OK".

 

OBRAZLOŽENJE STRUČNOG ŽIRIJA 57. FESTIVALA PROFESIONALNIH POZORIŠTA SRBIJE „JOAKIM VUJIĆ”

Specijalna nagrada dodeljuje se Petri Dimitrijević za ulogu Ketrin u predstavi „Sećanje vode“ Narodnog pozorišta Leskovac.
Snažno i sugestivno iznijansiranim sredstvima dočarala je lik Ketrin u predstavi „Sećanje vode“. Nagrada je doneta jednoglasno.

Specijalna nagrada dodeljuje se Božidaru Obradinoviću za originalnu muziku u predstavi „Ako dugo gledaš u ponor“ Regionalnog pozorišta Novi Pazar i Kulturnog centra Novi Pazar.
Muzika Obradinovića organski je deo predstave. Stilski i žanrovski vezuje se za scenske događaje, prati ih, ali i nadgrađuje svojim muzičkim kvalitetima. Nagrada je doneta jednoglasno.

Specijalna nagrada dodeljuje se Marjanu Todoroviću za tekst u predstavi „Gde smo ono stali“ Narodnog pozorišta Niš.
Tekst pozorišnog komada poneo je autore i učesnike predstave kako svojom aktuelnošću, tako i duhovitošću i vrcavim humorom i uz vlastite literarne vrednosti omogućio modernu i gledaocima blisku predstavu. Nagrada je doneta jednoglasno.

Nagrada za mladog glumca dodeljuje se Marku Radojeviću za uloge momka i pesnika u predstavi „Gde smo ono stali“ Narodnog pozorišta Niš.
Uočljivim glumačkim darom Marko Radojević je uspeo da raznorodnim sredstvima dočara različite likove, a ipak ostane prepoznatljiv. Nagrada je doneta jednoglasno.

Četiri ravnopravne glumačke nagrade dodeljuju se:
 - Suzani Grujić za ulogu Tereze u predstavi „Sećanje vode“ Narodnog pozorišta Leskovac.
Diskretnim i rafiniranim sredstvima ostvaruje lik Tereze svojim raskošnim talentom i velikim iskustvom. Nagrada je doneta jednoglasno.
 - Stefanu Mladenoviću za ulogu Popisivača u predstavi „ Gde smo ono stali“ Narodnog pozorišta Niš.
Mladalačkom energijom, darovitošću i velikom izražajnošću izvanredno obavlja zadatke u veoma delikatnim komično – dramatičnim situacijama. Nagrada je doneta jednoglasno.
 - Dejanu Tončiću za ulogu u predstavi „Za sada je sve OK“ Kruševačkog pozorišta.
Svoju ulogu ostvaruje brojnim rafiniranim sredstvima iz bogatog registra kojim raspolaže. Nagrada je doneta jednoglasno.
 - Rifatu Rifatoviću za ulogu u predstavi „Ako dugo gledaš u ponor“ Regionalnog pozorišta Novi Pazar i Kulturnog centra Novi Pazar.
Izvanredan talenat, ogromna energija uz suptilna i rafinirana glumačka rešenja odlikuju njegovo sugestivno, dominantno i nezaboravno pojavljivanje. Nagrada je doneta jednoglasno.

Nagrada za najbolji kostim na festivalu dodeljuje se Savi Stefanoviću za predstavu „Sećanje vode“ Narodnog pozorišta Leskovac.
Svojim kostimografskim rešenjima doprineo je formiranju različitih likova i podržao žanr predstave. Likovno zrelo, korišćenjem kolaža u kostimografiji uspešno i intrigantno upotpunio je predstavu. Nagrada je doneta jednoglasno.

Nagrada za najbolju scenografiju dodeljuje se Damjanu Paranosiću za predstavu „Sećanje vode“ Narodno pozorište Leskovac.
Znalački i sa darom ostvaruje svedeni poetsko – realistični prostor koji funkcionalno i vizuelno odgovara žanru predstave. Svedenim sredstvima dočarava mesto, vreme kao i atmosferu ambijenta. Nagrada je doneta jednoglasno.

Nagrada za najbolju režiju dodeljuje se Zlatku Pakoviću za predstavu „Ako dugo gledaš u ponor“ Regionalnog pozorišta Novi Pazar i Kulturnog centra Novi Pazar.
Kao autor i reditelj pozorišne poeme, po motivima romana, koristeći sve komponente pozorišnog čina, preciznim rukopisom, ekspresivnim rešenjima, odabranom muzikom i izvanrednim glumcima postiže vrhunski rezultat. Nagrada je doneta jednoglasno.

Nagrada za najbolju predstavu u celini dodeljuje se predstavi Ako dugo gledaš u ponor – po motivima istoimenog romana Enesa Halilovića, Regionalnog pozorišta Novi Pazar i Kulturnog centra Novi Pazar.
Predstavu odlikuju intrigantan i aktuelan tekst, maštovita i ekspresivna rediteljska rešenja, autentični kostimi, sugestivna muzika, izvanredna gluma kao i scenski prostor koji je istovremeno i igralište i gledalište. Nagrada je doneta jednoglasno.

 

 

17.09.2021.

 

 

 

02.07.2021.

 

IZVEŠTAJ SELEKTORA 57. FESTIVALA PROFESIONALNIH POZORIŠTA SRBIJE „JOAKIM VUJIĆ“

 

Srpska pozorišta južno od Save i Dunava su u sezoni 2020/21, uprkos brojnim nedaćama, izazvanim pre svega pandemijom, ali i čitavim nizom drugih problema koji su, nažalost, postali stalni pratioci u radu naših institucija kulture, još jednom pokazali neverovatnu moć prilagođavanja nepovoljnim okolnostima i na svoje scene postavila veći broj umetnički relevantnih ostvarenja. Od ukupno 25 prijavljenih predstava za selekciju, za petanestak se može konstatovati da dosežu do značajnih estetskih visina, čime ne samo da ravnopravno pariraju teatrima iz Beograda i Novog Sada, već ih u pojedinim segmentima i nadmašaju. Paušalne i neargumentovane tvrdnje nekolicine aktera iz sfere domaćeg pozorišnog života da se uzbudljive, vredne, atraktivne i aktuelne predstave mogu videti isključivo u ova dva grada, dok se u ostatku Srbije u umetničkom smislu ništa značajno ne događa arogantne su, prepotentne i apsolutno netačne. U ovoj sezoni hrabre i uspešne iskorake u preispitivanju različitih oblika pozorišnog izraza, na tematsko-idejnom planu, kao i u domenu žanrovsko-stilskih istraživanja i poigravanja, mogli smo da vidimo u većini pozorišta od Šapca do Gračanice. Na kraju selekcionog ciklusa suočen sam sa dva oprečna osećanja. S jedne strane, presrećan i zadovoljan činjenicom da sam odgledao toliko odličnih predstava, a s druge, pomalo očajan, što će se na 57. Festivalu „Joakim Vujić“ naći njih samo osam. Stoga mi savest nalaže da u ovom izveštaju navedem i ona ostvarenja koja, nažalost, publika u Leskovcu u septembru neće videti, ali sam duboko ubeđen u njihov dug i uspešan život na matičnim scenama, kao i na više nego izvesnim gostovanjima na drugim festivalima i gradovima u celom regionu. Najpre ističem najmlađi srpski profesionalni teatar – Gradsko pozorište Čačak, koje je uprkos lošim uslovima u kojima radi, i ove godine iznedrilo upečatljivu predstavu „O Gilgamešu“, dramatizacija Tijana Grumić, režija Jug Đorđević. Jana Maričić je u „Knjaževsko-srpskom teatru“ u Kragujevcu postavila Gogoljevog „Revizora“ u svom već prepoznatljivom i vrlo inventivnom maniru žanrovskog pomeranja, sa ubedljivim glumačkim ansamblom. Svakako se moraju pomenuti „Ajduci“ Jovana Sterije Popovića, u režiji Anđelke Nikolić, koprodukcija Narodnog pozorišta Priština sa sedištem u Gračanici i Sterijinog pozorja, kao moderan i efektan način čitanja srpske dramske baštine. Jedino zbog čega se ova predstava ne nalazi u selekciji ovogodišnjeg festivala jeste očiti sukob interesa na relaciji producent-selektor.

Predlažem Zajednici profesionalnih pozorišta Srbije sledeće predstave za 57. Festival „Joakim Vujić“:

1. „Antigona“ Sofokle, reditelj Nenad Todorović, Narodno pozorište Priština sa sedištem u Gračanici i Narodno pozorište Timočke Krajine „Zoran Radmilović“ Zaječar
Polazeći od Sofoklove tragedije, uz korišćenje delova i motiva iz Anujeve i Brehtove istoimene drame, Todorović gradi kompleksnu scensku priču o idealima, izdaji, zločinu, kazni, pobuni i zaludnoj borbi za pravednijim društvom. Vizuelno efektno, glumački nadahnuto, žanrovski pomereno ka groteski, uz duhovite muzičke partiture, Todorović nudi jedan od mogućih načina savremenog tumačenja antičke svevremene priče i mita.

2. „Ako dugo gledaš u ponor“, pozorišna poema po motivima istoimenog romana Enesa Halilovića, autor i reditelj Zlatko Paković, Regionalno pozorište Novi Pazar i Kulturni centar Novi Pazar
Po motivima potresnog, u literarno-stilskom pogledu suptilnog romana Enesa Halilovića, autorska ekipa ostvarenja iz Novog Pazara samo na prvi pogled problematizuje lokalnu priču o sudbini siromašne porodice u Novom Pazaru, mentalitetu, običajima i atmosferi koje definišu tu sredinu, stavljajući u tematsko središte nasilje nad ženom i pitanja šta su mogući ishodi i posledice takvog čina, otelotvorivši uzbudljivu predstavu univerzalog značenja.

3. „Trpele“ Boban Skerlić i Milena Depolo, režija Aleksandra Kovačević, Kraljevačko pozorište i Šabačko pozorište
Još jedna priča o nasilju nad ženama zasnovana na autentičnim iskazima sedam žena koje su zbog odluke da uzvrate nasiljem završile u zatvoru. Jednostavna rediteljska rešenja, svedena scenografija, odlični kostimi, sjajna muzika i ekspresivna, snažna i emotivna glumačka igra obezbeđuju umetnički relevantan rezultat.

4. „Za sada je sve ok“, autorski projekat Nataše Rajković, Snežane Trišić i glumaca predstave, po tekstu Nataše Rajković „Prozor“, reditelj Snežana Trišić, Kruševačko pozorište
Autorski projekat koji je nastao kao zajednički rad celokupne ekipe predstave polazi od tipizrane slike bračnih odnosa, banalnosti koje čine svakodnevicu sredovečne žene i njenog inertnog muža, stresnih uslova rada u bolnici i psihološkog pritiska kojem je izložena od strane brutalnog šefa, da bi se postepeno inteligentnom stilizacijom stvarni i imaginarni elementi stopili u duhovitu scensku igru u ogoljenom prostoru definisanom preciznim dizajnom svetla koji zajedno sa „muzičkom zavesom“ stvaraju idealan teren za istinske glumačke bravure.

5. „Bliži nebu“, tekst i režija Željko Hubač, Narodno pozorište Timočke Krajine „Zoran Radmilović“, Zaječar
Iako je prošlo više od četvrt veka od nastanka Hubačevog teksta, tokom kojeg su se desile dramatične promene u celom svetu, a pogotovo u našem društvo, njegova aktuelnost ostaje neupitna. Smestivši marginalne likove u duševnu bolnicu, što je i metaforički, ali i stvarni ambijent drame, autor od konkretnih, pojedničanih sudbina, ličnih nesreća i zabluda, diskretnim rediteljsko-dramaturškim postupcima, uz obilatu pomoć svih aktera, progovara o širem civilizacijskom kontekstu i surovom svetu u kome svi zajedno egzistiramo.

6. „Gde smo ono stali“ Marjan Todorović, režija Nenad Todorović, Narodno pozorište Niš
Jedina klasična komedija u ovom izboru svedoči da je u savremenoj srpskoj dramaturgiji u prethodnih desetak, pa i više godina, ovaj žanr sve ređi i pomalo gurnut na margine. Tekst Marjana Todorovića obiluje sočnim, na momente vrcavim humorom, utemeljenom na mentalitetsko-karakternim osobenostima i jezičkoj specifičnosti. Rediteljsko čitanje Nenada Todorovića i glumačkog ansambla nepretencioznim sredstvima stvorili su nadasve duhovitu i apsurdnu, u pojedinim aspektima i samoironičnu predstavu.

7. „Sećanje vode“ Šila Stivenson, reditelj Olja Đorđević, Narodno pozorište Leskovac
Prefinjena, vizuelno atraktivna, emotivna, prožeta duhovitim pasažima predstava „Sećanje vode“ pravi je primer „klasično-modernog“ pozorišta zasnovanog na dobroj priči, čiji se kvaliteti ne iscrpljuju u narativnosti, već u pažljivo, precizno i inventivno uklopljenim „mozaičko-kaleidoskopskim“ pojedinostima upotpunjenim izuzetnom glumačkom igrom.

S obzirom na dogovor postignut između Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije i Zajednice profesionalnih pozorišta Vojvodine da se u čast nagrađenih na festivalima koje organizuju ove dve asocijacije, odigra pobednička predstava sa drugog festivala, to bi u ovom slučaju bila „Ana Karenjina“ L. N. Tolstoja, Novosadskog pozorišta, u dramatizaciji i režiji Dejana Projkovskog. Pošto je reč o velikoj ansambl predstavi koja je organizaciono, tehnički i finansijski zahtevna, mislim da u datim okolnostima nije realno njeno gostovanje u Leskovcu. Zato predlažem da se u čast nagrađenih na 57. Festivalu „Joakim Vujić“ odigra „I to se zove ljubav“ Mari Šizgal, u režiji Ksenije Krnajski, Narodnog pozorišta Užice. Reč je o efektno stilizovanoj priči o muško-ženskim odnosima i ljubavi, kao svojevrsni nostalgični omaž bezbrižnim i ludim šezdesetim godinama dvadesetog veka.

Na kraju izveštaja, uz želje da se 57. Festival „Joakim Vujić“ uspešno organizuje u Narodnom pozorištu Leskovac, molim Zajednicu profesionalnih pozorišta Srbije da za naredni festival imenuje novog selektora.
Takođe, uzimajući u obzir skromna finansijska sredstva sa kojima Zajednica raspolaže za organizaciju festivala, odričem se predviđenog honorara za selektora, želeći da na taj način makar simbolički pomognem da se on što uspešnije realizuje.

U Novom Sadu, 30. juna 2021.

Dr Miroslav Miki Radonjić

 

16.05.2021.

 

SAOPŠTENJE STRUČNOG ŽIRIJA 13. FESTIVALA PREDSTAVA ZA DECU PROFESIONALNIH POZORIŠTA SRBIJE „MALI JOAKIM“

Na osnovu člana 22. Pravilnika festivala profesionalnih pozorišta Srbije „Mali Joakim“, žiri 13. festivala Mali Joakim, od 10. do 16. maja 2021. godine, u sastavu: Jelena Janjatović, kostimograf, Ljubiša Barović, glumac i Boris Todorović, reditelj, doneo je sledeće odluke:

 

U okviru selekcije ovogodišnjeg festivala Mali Joakim, kao i u pređašnjim našle su se predstave različitih žanrovskih i stilskih izraza. Primetan je angažman u pogledu istraživanja novih formi u predstavama za decu, kako produkcijskih, tako i u pogledu glumačkih izražajnih sredstava. Ponuđeno nam je šest kvalitetnih ostvarenja koja zaslužuju pažnju i o kojima je bilo zadovoljstvo razgovarati. Kao i na prethodnim festivalima nijanse su te koje su odlučivale ko su ovogodišnji dobitnici nagrada. A to su:

Specijalne nagrade:
- Specijalna nagrada za dizajn svetla u predstavi Srebrni car, Puls teatra Lazarevac i Čarobnjak iz Oza, Pozorišta Bora Stanković Vranje dodeljuje se jednoglasno Radomiru Stamenkoviću.
OBRAZLOŽENJE: Dizajn svetla Radomira Stamenkovića već duži niz godina u ogromnoj meri doprinosi vizuelnosti predstava, oživljavajući magiju pozorišta. U slučaju pomenutih predstava njegov doprinos je nemerljiv.
- Specijalna nagrada za epizodnu ulogu Šizele u predstavi „Sirano“, Narodnog pozorišta u Prištini dodeljuje se Aleksandri Cucić.
OBRAZLOŽENJE: Svojim tumačenjem lika Šizele Aleksandra Cucić, značajno obogaćuje paralelni tok radnje u pomenutoj predstavi, donoseći sveža i duhovita glumačka rešenja.
- Specijalna nagrada dodeljuje se Jeleni Đorđević za više epizodnih uloga u predstavi Palčica, Pozorišta lutaka Niš,
OBRAZLOŽENJE: U čitavoj paleti epizodnih uloga Jelena Đorđević je pronašla odgovarajuću meru i bogata izražajna sredstva, u potpunosti prateći žanr i stil predstave, ostavljajući upečatljiv utisak.

Nagrada Mali Joakim za autorsku muziku dodeljuje se većinom glasova Bratislavu Bati Zlatkoviću za predstavu Čarobnjak iz Oza, Pozorišta „Bora Stanković“ iz Vranja.
OBRAZLOŽENJE: Muzika u predstavi Čarobnjak iz Oza definitivno predstavlja još jedan značajan lik koji potpomaže radnju i energetski doprinosi predstavi uvlačeći publiku na čarobno putovanje kroz zemlju Oz.

Nagrada Mali Joakim za dramski tekst većinom glasova dodeljuje se Biserki Kolevskoj za adaptaciju teksta u predstavi „Goli kralj“, Pozorišta za decu Kragujevac,
OBRAZLOŽENJE: Autorka adaptacije neprimetno stapa tri različite bajke, uspešno crpeći esenciju iz svake od njih, tvoreći time potpuno novu bajku kao sjajan predložak za scensko poigravanje.

Nagrada Mali Joakim za glumačko ostvarenje Aleksandi Pavlović za ulogu Palčice u predstavi „Palčica“, Pozorišta lutaka Niš,
OBRAZLOŽENJE: Aleksandra Pavlović je kroz bogat izbor pozorišnih izražajnih sredstava uspešno oživela lik pun strahova, nedoumica i prepreka u svojoj potrazi za srećom i mestom pod suncem.

Nagrada Mali Joakim za glumačka ostvarenja dodeljuju se jednoglasno Petru Lukiću za ulogu Golog Kralja i Gostioničara u predstavi Goli kralj, Pozorišta za decu Kragujevac,
OBRAZLOŽENJE: Krećući se između dve zahtevne i potpuno različite uloge, u brzom ritmu smenjivanja, Petar Lukić je pokazao raskošnost glumačkog umeća i transformacije.

Nagrada Mali Joakim za kostimografiju dodeljuje se jednoglasno Stefanu Savkoviću za predstavu „Palčica“, Pozorišta lutaka Niš,
Prateći svedenu estetiku predstave, kostimograf doprinosi preciznoj karaktetrizaciji likova, značajno doprinoseći kako bajkovitosti, tako i savremenosti scenskog izraza.
Nagrada Mali Joakim za scenografiju dodeljuje se jednoglasno Zorani Petrov za predstavu „Palčica“, Pozorišta lutaka Niš,
OBRAZLOŽENJE: Scenografsko rešenje je idejno dosledno i estetski usklađeno sa ostalim elementima predstave. Scenografkinja je uspela da svedenim scenskim sredstvima stvori podjednako prilagodljiv i likovno uzbudljiv prostor koji omogućava realizaciju koncepta predstave.

Nagrada Mali Joakim za režiju dodeljuje se jednoglasno Dragani Miloševski Popovoj za predstavu „Palčica“, Pozorišta lutaka Niš,
OBRAZLOŽENJE: Rediteljka svoju jasno koncipiranu ideju vešto sprovodi komponujući sve elemente predstave, sublimirajući ih u teatarski jezik koji lako komunicira sa publikom.

GRAN PRI Mali Joakim dodeljuje se jednoglasno predstavi „Palčica“ Pozorišta lutaka Niš,
Predstava jasnog i dosledno sprovednog koncepta, modernog izraza i estetske usklađenosti, koja lako i precizno komunicira sa publikom.

 

 

16.05.2021.

 BILTENI 13. FESTIVALA "MALI JOAKIM"

 

	Bilten 1
	Bilten 2
	Bilten 3
	Bilten 4
	Bilten 5
	Bilten 6
	Bilten 7

 

 

7.05.2021.

 

 

05.04.2021.

 

ČUVAJMO POZORIŠTE DA NAM DUŽE TRAJE
(O selekciji 13. “Malog Joakima“, Gračanica, 10 – 16.05.2021.)

 

Pozorište, kao urođena potreba čoveka, kako je rekao Aristotel, prvi prorok umetnosti, u doba pandemije i uslova koje ona diktira, još jednom je pokazalo da je neophodno u konačnom ozdravljenju svakog društva. Otuda, verujem, da ne postoji niko ko se ne raduje bilo kom pozorišnom činu: premijeri, repriznom igranju, festivalu. Nakon dva odlaganja, Festival predstava za decu i mlade profesionalnih pozorišta Srbije „Mali Joakim“, konačno ima svoje izvođenje u Gračanici.

Publika ima priliku da vidi sedam predstava nastalih po motivima dobro poznatih bajki (šest takmičarskih i jednu predstavu u čast nagrađenih). Kako nas uče psihologija i sociologija, bajke na svesnom nivou pomažu da se u svest mladih ljudi usade društvene norme, dok na podsvesnom nivou one mogu pružiti uvid u atraktivan, stereotipan niz uloga, lokacija i vremenskog rasporeda jednog nestalnog životnog modela. Na ovaj način naš Festival postaje pokušaj saznavanja i uspostavljanja novih pravila i navika sistema kulture koji se konstituiše ovde i sada. U trouglu predstava/ stvarnost/ bajka, svaki od temena, u intimističkim igrama odabranih scenskih spektakla, postaje meta-tema ostala dva. Otuda, nakon scena razigravanja sna i snoviđenja na prostoru ispred zavese, kada se zavesa podigne ulazimo u svet odrastanja, prostor stvarnosti, ili tačnije sanjane stvarnosti, koji ne krije da je išta drugo do prostor pozorišnog čina i, samim tim, društvene odgovornosti. U to nas vode:

– „SIRANO“, Narodno pozorište Priština, romantičan i dirljiv, ali nezgrapan i nosat, ovaj Sirano pokazuje da će svet promeniti niko drugi do umetnost.

– „GOLI KRALJ“, Pozorište za decu – Kragujevac. Komad satavljen od tri Andersenove bajke: „Princeza na zrnu graška”, „Svinjar” i „Carevo novo odelo”, govori o pravoj ljubavi, oslobođenoj od licemerstva, zavisnosti od bogatstva i moći.

– „ČAROBNJAK IZ OZA“, Pozorište „Bora Stanković“ – Vranje. Po motivima dela Frenka Bauma, predstava smelo daje odgovore na osnovna pitanja ljudske egzistencije, socijalizacije i modela ponašanja jedinke u društvu.

– „PALČICA“, Pozorište lutaka Niš. Devojčica mala poput palca kreće u svet u potragu za srećom. Taj njen put pun je iskušenja i opasnosti, ali zahvaljujući svojoj dobroti, ona biva nagrađena.

– „SREBRNI CAR“, Puls teatar – Lazarevac. Polu lutkarska predstava o hrabrosti jedne devojčice koja žrtvuje sebe zarad dobrobiti zemlje.

– „MAČAK OTIŠAO U HAJDUKE“, Kruševačko pozorište. Priča prati naslovnog junaka na putu lenjosti. Mačak napušta mlin i preskočivši preko potoka istražuje kako se može živeti bez rada, po principu zadovoljstva, ali ga sa tog puta na put odgovornosti odvraća mlinar.

- „TRI PRASETA“, Kruševačko pozorište. Bajka o traganju za izgubljenom sigurnošću igra se u čast nagrađenih.

Vratimo se na početak. Svaka od odabranih predstava ostavlja prostor da se još jedanput postavi pitanje ne samo da li pozorište može da postoji bez svoje publike, već i da li publika može da postoji bez svoje pozorišne predstave? Odgovor je uvek isti i za jedne i za druge: čuvajmo pozorište da nam duže traje.

Spasoje Ž. Milovanović, teatrolog

 

 

8.11.2019.

SAOPŠTENJE STRUČNOG ŽIRIJA 12. FESTIVALA PREDSTAVA ZA DECU PROFESIONALNIH POZORIŠTA SRBIJE "MALI JOAKIM"

Na osnovu člana 22. PRAVILNIKA FESTIVALA PROFESIONALNIH POZORIŠTA SRBIJE
„MALI JOAKIM“, žiri 12. „Malog Joakima“, od 1 – 8.11.2019.godine, doneo je sledeće odluke:

 

 

Žiri 12. Festivala predstava za decu i mlade “Mali Joakim”, radio je u sastavu: Dragana Miloševska, pozorišna rediteljka, dr Milivoje Mlađenović, teatrolog i Ljubica Beljanski-Ristić, dramski pedagog, predsednica.

U takmičarskom programu ravnopravno je učestvovalo sedam predstava po izboru rediteljke Anđelke Nikolić.

 Ovogodišnji “Mali Joakim” ukazuje da predstave profesionalnih pozorišta za decu i mlade stvarane u uslovima savremenog životnog konteksta, postaju kulturna ponuda naglašenog društvenog angažmana. To potvrđuje nastojanje da se istražuju nove forme koje ostvaruju neposrednu komunikaciju sa mladom publikom i otvaraju prostor za preispitivanje aktuelnih tema odrastanja i problema sa kojima se suočavaju deca i mladi  u složenom svetu koji ih okružuje. Prikazane predstave otvaraju i tabu teme, pružaju pogled iz različitih uglova na sve sfere sveta dece i mladih, pokazuju osetljivost za razvojne i saznajne osobenosti mlade publike, provokativne teme za tinejdž uzrast.

Kao vrlina festivala ističe se tendencija da se predstave za decu i mlade oslobode dugo prisutnog ulagivačkog pristupa. Ohrabruje i permanentno istraživanje izvođačkih formi kao i posvećenost negovanju kulturne baštine i knjige. Pozorišta za decu su hrabro krenula u susret novim izazovima i novim pozorišnim energijama.

Žiri je nakon odgledanih predstava doneo odluku da se dodele sledeće nagrade:

1. GRAND PRI MALI JOAKIM za najbolju predstavu u celini

• TIHI DEČAK, Pozorište za decu Kragujevac

2. NAGRADA MALI JOAKIM za režiju

• Irena Ristić, za predstavu BELA GRIVA, Šabačko pozorište

3. NAGRADA MALI JOAKIM za scenografiju

• Ana Kolbjanova i Slađana Kilibarda, za predstavu KO NEMA U VUGLA, GUGLA, Knjaževsko-srpski teatar Kragujevac

4. NAGRADA MALI JOAKIM za kostimografiju

• Ivana Savić, za predstavu LEGENDA O MESEČEVOJ PRINCEZI, Pozorište lutaka Niš

 

5. NAGRADA MALI JOAKIM za glumačko ostvarenje

• Dimitrije Stajić za ulogu Strahinje u predstavi STRAHINJA, Puls teatar Lazarevac
• Milomir Rakić za ulogu dečaka Vuka - u predstavi TIHI DEČAK, Pozorište za decu Kragujevac
• Nedim Nezirović, za ulogu Milana – deteta kome je svega dosta, u predstavi NIJE LAKO BITI DETE, Regionalno pozorište Novi Pazar
• Katarina Janković, za ulogu Ines Vesić, u predstavi KO NEMA U VUGLA, GUGLA, Knjaževsko-srpski teatar Kragujevac

6. NAGRADA MALI JOAKIM za dramski tekst

• Gorana Balančević – za tekst u predstavi LEGENDA O MESEČEVOJ PRINCEZI, Pozorište lutaka Niš

7. NAGRADA MALI JOAKIM za autorsku muziku

• Srđan Marković – za autorsku muziku u predstavi LEGENDA O MESEČEVOJ PRINCEZI, Pozorište lutaka Niš

8. SPECIJALNA NAGRADE:

• Ivici Klemencu za scenski pokret u predstavi STRAHINJA, Puls teatar Lazarevac
• Za kolektivnu igru ansamblu predstave LEGENDA O MESEČEVOJ PRINCEZI, Pozorišta lutaka Niš
• Za kulturu govora ansamblu predstave BELA GRIVA, Šabačko pozorište

 

U Lazarevcu, 7. novembra 2019.

Ljubica Beljanski-Ristić, predsednica žirija

Milivoje Mlađenović, član žirija

Dragana Miloševski-Popova, članica žirija

 

28.10.2019.

 

 

 

02.10.2019.

PREDLOG SELEKCIJE ZA FESTIVAL „MALI JOAKIM“ 2019.

1.“Bela griva“ – Rene Gijo, režija: Irena Ristić /Šabačko pozorište
U vreme kada pozorište često dolazi u iskušenje da se takmiči sa svetom modernih tehnologija, preuzimajući njegova spoljna obeležja, želeći da se na taj način dodvori gledaocu, predstava „Bela griva“ hrabro reafirmiše prastaru umetnost i umeće pripovedanja i stavlja fokus na vrednost prisustva i učešća kako izvođača tako i publike. Povest o dečaku koji pokušava da pripitomi divljeg konja autori predstave ipak dovode u blisku vezu sa današnjim vremenom i opasnostima divljeg kapitalizma: u bliskom kontaktu sa likovima koji brane sopstvena načela, deca su u prilici da prepoznaju figure iz svog okruženja i izbore koji im se nude, kao i značaj slobode, koja se uvek i iznova mora osvajati, za sebe i za druge, u pozorištu i u životu.

2. „Ko nema u vugla, gugla“ – Petra Cicvarić, režija: Slađana Kilibarda /Knjaževsko-srpski teatar Kragujevac
Hvale vredan potez Knjaževsko-srpskog teatra je produkcija predstave za tinejdžersku publiku, koju je teško privući i najlakše izgubiti. Dinamičnom igrom i efektnim koreografijama ansambl animira publiku i na energetskom planu, i uspeva da postane popularan – bez podilaženja i koketiranja sa sumnjivim estetskim kategorijama. Izbor savremenog teksta mlade autorke treba uzeti kao značajan putokaz: uz dužno poštovanje bajki kao temelja književne baštine za decu, put do mlade publike možda se lakše nalazi neposrednim odabirom i umetničkom obradom njima aktuelnih tema.

3. „Legenda o mesečevoj princezi“ – Gorana Balančević, režija: David Alić / Niško pozorište lutaka
U kičastom potrošačkom šarenilu koje obeležava tržišnu ponudu za decu, koja se sa polica i ekrana neretko seli i na scenu, „Legenda o mesečevoj princezi“ je pravo osveženje: svojom jednostavnošću, svedenošću, čistotom, tananošću i poezijom koju stvara, ova predstava pleni pažnju gledalaca svih uzrasta. Bez koketiranja sa folklorom, ona donosi mir i dubinu japanskog vrta, izmešta nas iz prividno opravdane, a zapravo jezivo prazne brzine svakodnevnog života, i uči mudrosti življenja, ne verbalnom porukom, nego atsmosferom sveta koji evocira, fabulom, glumom, režijom, scenskim pokretom, muzikom, vizuelnošću.

4. „Mališa u Zemlji knjiga“ – tekst i režija: Ljubiša Barović/ Narodno pozorište Leskovac
Predstava „Mališa u Zemlji knjiga“ drsko sučeljava grubu svakodnevicu, ogrezlu u nasilne međuljudske odnose i natopljenu dejstvom estrade, sa papirnatim svetom dečjih knjiga. Ponekad na granici scenske verodostojnosti i estetske prihvatljivosti, ona ipak predstavlja pažnje vredan pokušaj savremenog pristupa klasičnoj literaturi. U žaljenju što drugi aspekti predstave ne prate ambicioznost dramaturško-rediteljskog koncepta i standard glumačke igre, kao posebnu vrednost istakla bih rad na stihu, koji funkcioniše kako na dramaturškom, tako i na izvođačkom planu.

5. „Nije lako biti dete“ – tekst i režija: Miodrag Dinulović/ Regionalno pozorište Novi Pazar
Duhoviti i delotvorni uvod u predstavu (koji je na premijeri izveo sam reditelj) - zapravo praktični dogovor sa mladom publikom o pravilima komunikacije - postaje i dominantna tema ove predstave, koja ima izuzetnu pedagošku vrednost. Brehtovske scene sa dva moguća kraja najveća su vrednost ove predstave: one ne dociraju, nisu demagoške niti autoratitativne, nego na jasan i duhovit način povezuju posledice sa uzrokom, tako da slušanje drugog, razmišljanje, kritičnost i samokritičnost, traženje rešenja konflikta kao alternativa nasilju, postaju ne nekakva diktirana vrednost, nego logičan izbor.

6. „Tihi dečak“ – Ana Duša i Tin Grabnar, režija: Tin Grabnar/ Pozorište za decu Kragujevac
Raduje činjenica da u ovogodišnjoj produkciji srećemo nekoliko izuzetnih autorskih rukopisa i samosvojnih poetika, a „Tihi dečak“ je dobar primer upravo tog aspekta selekcije. Dramaturško-rediteljsko-izvođački tim, koji u ovoj predstavi funkcioniše u savršenom saglasju, inspiriše se estetikom i performativnom dimenzijom znakovnog jezika i iz njega gradi impresivni jezik same predstave. Sa druge strane, bolno upečatljivo istražuje svet gluvonemih iz vizure deteta, na čulnom i psihološkom planu, i tako generiše razumevanje i empatiju sa ljudima uskraćenim za jedno čulo, emotivno, a bez trunke patetike.

7. (predstava domaćina)
„Strahinja“ – Željko Hubač, po motivima romana Jasminke Petrović, režija: Šari Sabel Strandmark/ Puls teatar Lazarevac

8. (predstava u čast nagrađenih)
„Pinokio kakvog još niste videli“ – po motivima teksta Peđe Trajkovića, tekst i režija: Miodrag Dinulović/Kraljevačko pozorište
Nadahnuta igra podmlađenog ansambla Kraljevačkog pozorišta, potpomognuta suverenim koreografskim radom, donosi varijantu poznate Kolodijeve priče o drvenom dečaku koja je donekle osavremenjena. Donekle, velim, jer mislim da bi samo dublja dramaturška razrada doprinela stvarnoj aktuelizaciji teme buđenja emocija kod otuđenog deteta: upotreba savremene rekvizite i jezičko osavremenjivanje „ažuriraju“ priču samo na površinskom planu. Ovo ne umanjuje njen ludički šarm i komunikativnu vrednost, samo otvara temu potrebe za aktivnijim angažmanom dramaturga i pedagoga u našem pozorištu za najmlađe.

Imala sam prilike da pogledam i sledeće predstave:
„Uspavana lepotica“ , tekst i režija: Radmila Knežević/Narodno pozorište Priština sa privremenim sedištem u Gračanici
„Mačak u čizmama“, tekst i režija: Spasoje Ž.Milovanović/Narodno pozorište Timočke krajine „Zoran Radmilović“
„Carevo novo odelo“ – Gorana Balančević, režija: David Alić /Narodno pozorište Pirot
„Vilinska kočija“ – Aleksandra Glovacki, režija: David Putnik i Branislav Nedić /Kruševačko pozorište
„Uspavana lepotica“ – tekst i režija: Spasoje Ž.Milovanović /Pozorište „Bora Stanković“ Vranje

I u ovim predstavama, baš kao i u selektovanim, može se pohvaliti angažman glumačkih ansambala, kao i nastojanja pozorišnih uprava da se produkciji predstava za decu pristupi sa istom ambicioznošču kao i repertoaru za odrasle, u smislu angažovanja manje više celovitih autorskih ekipa. Pa opet, ova hvale vredna spremnost da se angažuju spoljni saradnici može biti i zamka: upadljiva je izvesna stereotipija koja se ogleda u obilatom korišćenju atraktivnih koreografija, koje su zavodljive, ali nisu uvek dramaturški opravdane, i songova, koji se mahom izvode na plejbek, što kvari utisak kako o izvođačima tako i o kompozitorima i dizajnerima zvuka. Sa druge strane, stereotipno je i izbegavanje angažovanje saradnika za scenski govor i dramaturga. Lektori su dragoceni i potrebni u svakom pozorištu, a naročito u pozorištu za decu, jer se mora voditi računa o razvoju govora kod najmlađih. Nedostatak dramaturga je još bolnija tačka naše produkcije za decu; u slučajevima gde je reditelj sam sebi dramaturg, ili dramaturg sam sebi reditelj, često pada u oči upravo nedostatak dijaloga između ove dve pozicije, koji bi predstavi doneli dodatnu složenost, ali i jasnost.

No, najupadljiviji problem u većini predstava koje sam pogledala leži u ravni pedagoškog značenja i dejstva. Poruka predstave nije naravoučenije koje će neko od glumaca izgovoriti naglas; samim izborom teksta, teme, načinom obrade likova, oblikovanjem scenskih odnosa, razvojem fabule,najzad celokupnom estetikom i atmosferom predstave mi utičemo na mladog gledalaca. Komunikativni šum sa mladom publikom najočigledniji je u postavkama klasike – odnosno bajki, koje su često postavljane bez ikakvog kritičkog odnosa prema tradiciji, a ponekad i pod jasnim uticajem Diznijevih adaptacija originala, što ih čini još problematičnijim štivom.

Scensko predstavljanje nasilja još je dramatičniji problem. Ono se u odgledanim predstavama javlja u različitim vidovima: od eksplicitnih scenskih borbi, preko verbalnog nasilja, do pozivanja publike na nasilnu promenu vlasti. Retko se zalazi dublje u analizu nasilja, koja može imati preventivno dejstvo, i samim tim pedagoški smisao i opravdanje. Bez te analize, bez traženja uzroka i predočavanja alternativa, scensko evociranje nasilja kao da afirmiše tezu da je nasilje neizostavan deo života, što je stav koju ne mogu da podržim, ni kao građanka, ni kao umetnica, ni kao selektorka Malog Joakima 2019.

Anđelka Nikolić
2.10.2019. Beograd

 

21.05.2019.

ODLUKA STRUČNOG ŽIRIJA 55. FESTIVALA PROFESIONALNIH POZORIŠTA SRBIJE „JOAKIM VUJIĆ“

Stručni žiri 55.Festivala profesionalnih pozorišta Srbije u sastavu: Ana Tomović-Ršumović rediteljka- predsednica žirija, Feđa Stojanović glumac i Petar Mihajlović dramski pisac, na sednici održanoj dana 21.05.2019.godine nakon odgledanih 7 predstava u konkurenciji za nagrade festivala, a u skladu sa Pravilnikom Festivala Joakim Vujić doneo je sledeću

ODLUKU

Da se nagrada za najbolju predstavu dodeli predstavi NEGRI ILI LjUBOV KO SOČELOVEKOM SVOJIM Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca po tekstu Joakima Vujića u režiji Anđelke Nikolić
Da se nagrada za režiju dodeli ANĐELKI NIKOLIĆ za režiju predstave NEGRI ILI LjUBOV KO SOČELOVEKOM SVOJIM Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca
Da se četri nagrade za glumačko ostvarenje dodele ravnopravno:
BILjANI KOSTANTINOVIĆ za ulogu sestre Alojzije u predstavu SUMNjA Kraljevačkog pozorišta
SVETLANI MILENKOVIĆ za ulogu sestre Džejms u predsatavi SUMNjA Kraljevačkog pozorišta
ALEKSANDRU ĐINĐIĆU za više uloga u predstavi Triptih o radnicima Gradskog pozorišta Čačak
MILICI STEFANOVIĆ za ulogu Duše u predstavi NAŠI PRECI JEDITE SA NAMA Puls Teatra Lazarevac i Narodnog pozorišta Sterija Vršac
Da se nagrada za scenografiju dodeli ANI KOLBJANOVOJ za scenografiju predstave NEGRI ILI LjUBOV KO SOČELOVEKOM SVOJIM Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca
Da se nagrada za kostimografiju dodeli MAJI MIRKOVIĆ i BILjANI TEGELTIJI-BOJANIĆ za kostimografiju predstave Ali grad me je štitio Narodnog pozorišta Užice
Da se nagrada za originalnu scensku muziku dodeli DRAGOSLAVU TANSKOVIĆU za muziku u predstavu NEGRI ILI LjUBOV KO SOČELOVEKOM SVOJIM Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca
Da se nagrada za najboljeg mladog glumca dodeli SANjI MARKOVIĆ za ulogu Divne u predstavi ANIMALS Kruševačkog pozorišta

Da se specijalna nagrada za režiju dodeli JUGU ĐORĐEVIĆU za režiju predstava SUMNjA i TRIPTIH O RADNICIMA
Da se specijalna nagrada za kolektivni umetnički čin dodeli ANSAMBLU PREDSTAVE „ALI GRAD ME JE ŠTITIO“ Narodnog pozorišta Užice.
Sve odluke žiri je doneo jednoglasno.

U Kraljevu 22.05.2019.godine
STRUČNI ŽIRI
Predsednica žirija
Ana Tomović Ršumović
Članovi žirija
Feđa Stojanović
Petar Mihajlović

Odlukom žirija okruglog stola kritike koji su činili Aleksandra Glovacki pozorišna kritičarka iz Beograda, Dimitrije Kokanov dramaturg iz Beograda i Milomir Nedeljkovi glumac iz Kraljeva, za najbolju predstavu po oceni žirija okruglog stola kritike proglašena je predstava NEGRI ILI LjUBOV KO SOČELOVEKOM SVOJIM po tekstu Joakima Vujiža u režiji Anđelke Nikolić i izvođenju ansambla Knjaževsko-srpskog tetara iz Kragujevca.
Predsednik Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije
Miodrag Dinulović

 

15.05.2019.

BILTENI 55. FESTIVALA "JOAKIM VUJIĆ"

 

Bilten 1

Bilten 2

Bilten 3

Bilten 4

Bilten 6

Bilten 7

Bilten 8

 

 

06.05.2019.                                                                 

 

 

04.04.2019.

USVOJENA SELEKCIJA 55. FESTIVALA PROFESIONALNIH POZORIŠTA SRBIJE "JOAKIM VUJIĆ"

 

Na sedniici predsedniištva Zajednice održanoj 4.4.2019. godine u Kraljevačkom pozorištu usvojena je selekcija 55. Festivala profesionalnih pozorišta Srbije JOAKIM VUJIĆ,

Tim povodom održana je i konferencija za novinare u Kraljevačkom pozorištu, na kojoj su govorili selektorka Branislava Ilić, predsednik Organizacionog odbora festivala dr Predrag Terzić, gradonačelnik Kraljeva i predsednik Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije Miodrag Dinulović, direktor Kraljevačkog pozorišta.

 

 

21.10.2018.

SAOPŠTENJE STRUČNOG ŽIRIJA 11. FESTIVALA PREDSTAVA ZA DECU PROFESIONALNIH POZORIŠTA SRBIJE "MALI JOAKIM"

Na osnovu člana 22. PRAVILNIKA FESTIVALA PROFESIONALNIH POZORIŠTA SRBIJE
„MALI JOAKIM“, žiri 11. „Malog Joakima“, od 15.10 – 22.10.2018.godine, doneo je sledeće odluke:

1. GRAND PRI „MALI JOAKIM„ za najbolju predstavu u celini, dodeljuje se POZORIŠTU LUTAKA NIŠ za predstavu CVEĆE MALE IDE, po tekstu H.K. Andersena, u dramatizaciji i režiji Marije Krstić.

2. NAGRADA MALI JOAKIM za režiju, dodeljuje se Mariji Krstić za režiju predstave CVEĆE MALE IDE, POZORIŠTE LUTAKA NIŠ.

3. NAGRADA MALI JOAKIM za scenografiju ili ukupni scenski dizajn predstave dodeljuje se Zoranu Lozančiću za predstavu ZVONAR BOGORODIČINE CRKVE U PARIZU, u izvođenju Kruševačkog pozorišta.

4. NAGRADA MALI JOAKIM za kostimografiju, dodeljuje se ravnopravno Magdaleni Klašnji za kostim u predstavi PLAVI ZEC, Narodnog pozorišta iz Pirota i Seleni Tomašević za kostim u predstavi NESREĆNA KAFINA, Šabačkog pozorišta i Centra za kulturu Valjevo.

5. NAGRADA MALI JOAKIM za glumačka ostvarenja dodeljuje se ravnopravno:

1. Dejanu Tončiću za ulogu Kvazimoda u predstavi ZVONAR BOGORODIČINE CRKVE U PARIZU, Kruševačkog pozorišta.
2. Rifatu Rifatoviću za ulogu Vuka u predstavi ZBRKA OKO VUKA, Regionalnog pozorišta Novi Pazar.
3. Mirjani Đorđević za ulogu Male Ide u predstavi CVEĆE MALE IDE, Pozorišta lutaka Niš.
4. Ljubici Radomirović za uloge Princeze Zorice/Ružice i Kraljice Ane u predstavi Trnova Ružica, Pozorišta za decu Kragujevac.

6. NAGRADA MALI JOAKIM za dramski tekst dodeljuje se Nataši Ilić za dramske tekstove DAMOJED u izvođenju Puls teatra iz Lazarevca i PLAVI ZEC u izvođenju Narodnog pozorišta iz Pirota.

7. NAGRADA MALI JOAKIM za autorsku muziku dodeljuje se Bati Zlatkoviću za muziku u predstavi ZVONAR BOGORODIČINE CRKVE U PARIZU, Kruševačkog pozorišta.

8.SPECIJALNA NAGRADA dodeljuje se Ljubivoju Ršumoviću za sveukupno dramsko stvaralaštvo za decu.

Žiri u sastavu:
mr Branko Popović, reditelj – predsednik žirija
Snežana Kovačević – kostimograf
Tanja Jovanović - glumica

Užice 21.10.2018.godine

 

 

15.10.2018.

BILTENI 11. FESTIVALA "MALI JOAKIM"

Bilten 1

Bilten 2

Bilten 3

Bilten 4

Bilten 5

Bilten 6

Bilten 7

Bilten 8

 

28.09.2018.

11. FESTIVAL PROFESIONALNIH POZORIŠTA ZA DECU I MLADE "MALI JOAKIM"
Od 15. do 22. oktobra 2018. godine

 

TAKMIČARSKI PROGRAM

Ponedeljak 15.oktobar u 12.00 (uzrast 4 +)
Nataša Ilić, DAMOJED, režija Aleksandar Trmčić
PRVO PRIGRADSKO POZORIŠTE – PULS TEATAR LAZAREVAC

Utorak 16.oktobar u 14.00 (uzrast 10 +)
Viktor Igo, ZVONAR BOGORODIČINE CRKVE U PARIZU, po motivima istoimenog romana
Adaptacija i režija Zoran Lozančić
KRUŠEVAČKO POZORIŠTE

Sreda 17.oktobar u 12.00 (uzrast 5 +)
Radoslav Pavelkić, ZBRKA OKO VUKA, adaptacija i režija Miodrag Dinulović
REGIONALNO POZORIŠTE NOVI PAZAR

Četvrtak 18.oktobar u 14.00 (uzrast 4 +)
J.J.Zmaj, NESREĆNA KAFINA, režija i dramatizacija Nebojša Savić
ŠABAČKO POZORIŠTE I CENTAR ZA KULTURU VALjEVO

Petak 19.oktobar u 10.00 (uzrast 3 +)
Nataša Ilić, PLAVI ZEC, režija David Alić
NARODNO POZORIŠTE PIROT

Subota 20.oktobar u 16.00 (uzrast 4 +)
H.K.Andersen, CVEĆE MALE IDE, dramatizacija i režija Marija Krstić
POZORIŠTE LUTAKA NIŠ

Nedelja 21.oktobar u 17.00 (uzrast 5 +)
Ljubivoje Ršumović, TRNOVA RUŽICA, režija i adaptacija Miloš Milovanović
POZORIŠTE ZA DECU KRAGUJEVAC

Ponedeljak 22.oktobar u 18.00 - Predstava u čast nagrađenih
Ljubivoje Ršumović, U CARA TROJANA KOZJE UŠI, režija Boris Todorović
NARODNO POZORIŠTE UŽICE

 

 

25.09.2018.

IZVEŠTAJ SELEKTORA 11. FESTIVALA POZORIŠNIH PREDSTAVA ZA DECU I MLADE "MALI JOAKIM"

 

Utisci o rezultatima pozorišne sezone 2017/2018 u okviru stvaralaštva za decu

Veciti diskurs vodi se o tome da li pozorište može da menja svet i u kojoj meri može da utice na publiku. Kada je rec o pozorištu za decu to pitanje se cini izlišnim, jer pozorištni cin, zbog prirode decije recepcije i percepcije, vrši snažan uticaj na decu koja mu prisustvuju, ma kakvog kvaliteta on bio. Zbog toga je i odgovornost stvaralaca pozorišta za decu veca...Banalizacije i potcenjivanje decije percepcije pozorišnog cina kao i nezaiteresovanost države, ministarstva i lokalnih vlasti su besprimerne i teško shvatljive. A narocito u situaciji najezde merkantilistickog i oportunog pristupa u ponudi kulturnih sadržaja za decu (u svim sferama kulture), gde bi profesionalna pozorišta morala da budu bastion odbrane kriterijuma toliko potrebnih za formiranje dece i mladih. Nakon uvida u rezultate prethodne sezone upotpunjenog sveobuhvatnim utiskom o stanju naših pozorišta, izdvojio bih nekoliko bitnih odlika, za koje smatram da ne doprinose razvoju ove, izuzetno važne, sfere kulturnog stvaralaštva.

1. Pretežna tendencija pozorišta, koja nisu usko specijalizovana za deciji teatar, da rad na predstavi za decu ostavljaju po strani, za kraj sezone i da ih, neretko, žrtvuju u pogledu finansija, entuzijazma i celokupnog umetnickog angažovanja, zarad, opet neretko, ne tako brilijantnih ucinaka na vecernjim scenama. A cinjenica je da su deca najiskrenija, najvernija i najotvorenija publika koja zaslužuje više. Jer ne zaboravimo da jedino deca gledaju neke predstave nekoliko puta. A i dovode odrasle pratioce koji su od teatra odavno odustali.

2. Odavno prisutno, a sada vec neskriveno, uplitanje politike u odlucivanje o pozorištu, koje profesionalcima ne dozvoljava da formiraju kolektive, repertoare, poetike, pa samim tim ni jedinstvene imidže koji bi doprineli razvoju pozorišnih kuca u svakom smislu.

3. Ponižavajuci materijalni položaj pojedinih profesionalnih pozorišta od kojih bih narocito istakao pozorište u Vranju, koje ima ozbiljne probleme sa najosnovnijim resursima, neophodnim za rad, zbog cega su, nažalost, u poslednjem trenutku odustali od ucešca u selekciji.

Ocena repertoarskih poteza

Pored, manje ili više uspešne, težnje za potvrdom vrednosti domace i svetske klasicne literature za decu i nekih vec dosta zastupljenih autora, u prethodnoj sezoni nije primecen znacajniji pokušaj da se afirmišu novi pozorišni stvaraoci, koji bi možda doprineli osvežavanju poetika i pristupa pozorišnom stvaralaštvu za decu. Izuzev jednog ili dva slucaja prethodna sezona se ne može pohvaliti novim rediteljskim poetikama tako da se moramo zadovoljiti vec poznatim formama i recepturama. Generalni utisak je da fali malo više odvažnosti u postupcima, rešenjima i pokušajima da se obogati vokabular scenskog jezika.

TAKMICARSKI PROGRAM

Za festival je zvanicno prijavljeno 11 predstava (iz 7 od ukupno 15 pozorišta koja sacinjavaju Zajednicu profesionalnih pozorišta Srbije (ne racunajuci Beograd i Autnomnu pokrajinu Vojvodinu). Kao selektor, najveci broj predstava odgledao sam na premijernim i repriznim izvodenjima (izuzetak je predstava Kraljevackog pozorišta, koja je pogledana na snimku, iz opravdanih razloga, a uz saglasnost Ivane Nedeljkovic, predsednice Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije). Selekcija je sledila pravilnik po kome se za zvanicni program predlažu predstave iskljucivo iz okvira prijavljenih i pogledanih predstava, koje su realizovane premijerno u prethodnoj sezoni.
NAPOMENA: S obzirom da po pravilniku u takmicarskom delu ucestvuje 6 predstava, plus predstava pozorišta-domacina, a da pozorište-domacin ovaj put nema predstavu kojom bi se predstavili na festivalu, predlažem da zarad imidža festival, zadržimo formu od sedam takmicarskih predstava, te da broju od 6 gostujucih predstava dodamo još jednu na upražnjeno mesto.

Kriterijumi za odabir predstava

Pripadam struji koja smatra da bi za ovakav model festivala trebalo izbegavati bilo kakav unapred osmišljen koncept, jer bi festival morao da bude reprezentativni uzorak najboljih ucinaka u toku prethodne sezone. Ipak pristup selekciji bez nekih principa bio bi nemoguc.

Stoga navodim principe koje je selektor sledio tokom izbora:

1. istraživanje pozorišnog jezika u svim njegovim segmentima;
2. celovitost, zaokruženost;
3. iskorak u pogledu tematske obrade sveta dece i mladih;
4. glumacka posvecenost radu na predstavama za decu

Pridržavajuci se tih prinicipa, utvrden je sledeci izbor: 

1. Nataša Ilić
DAMOJED
Režija: Aleksandar Trmčić
Produkcija: PRVO PRIGRADSKO POZORIŠTE - PULS TEATAR LAZAREVAC

Tekst Nataše ilić koji je već započeo svoj pozorišni put kao savremena bajlka u izvedbi Puls Teatra pronalazi način da se prevaziđu uski produkcijski okviri u vidu upotrebe projekcija, ne zaustavljajući se na nivou ilustracije već se upuštaju u razigravanje video materijala i njegove interakcije sa glumcima.
Uzrast: 4+

2. Jovan Jovanovic Zmaj
NESRECNA KAFINA
Po motivima smešno žalosne igre Jovana Jovanovica Zmaja
Režija i dramatizacija: Nebojša Savic
Koprodukcija: ŠABACKO POZORIŠTE I CENTAR ZA KULTURU VALJEVO

Zavodljiva i duhovita dramatizacija ne tako jednostavnog predloška, realizovana kroz vešto razvijene likove i situacije sa puno posvecenosti u svakom segmentu scenskog izraza. Narocito u segmentu glume.
Uzrast: 3+

3. Hans Kristijan Andersen
CVECE MALE IDE
Dramatizacija i režija: Marija Krstic
Produkcija: POZORIŠTE LUTAKA NIŠ

Iako je u pogledu dramaturgije Marija Krstic možda zastala na linearnom i tradicionalnom pristupu, u pogledu režije je pokušala da unese svežinu u vidu postupaka i likova iz savremene stvarnosti i savremenog kulturnog prosedea, koji su bliski današnjoj deci.
Uzrast: 4+

4. Viktor Igo
ZVONAR BOGORODICINE CRKVE U PARIZU
Prema motivima istoimenog romana Viktora Igoa
Dramatizacija: Radan Radovic
Režija, scenografija i adaptacija teksta: Zoran Lozancic
Produkcija: KRUŠEVACKO POZORIŠTE

Kruševacko pozorište tradicionalno savesno pristupa kreiranju repertoara za decu nudeci raskošne predstave koje u produkcijskom smislu ne zaostaju za vecernjom scenom, što je slucaj i sa ovogodišnjom predstavom. Novost je, cini se, korak dalje, ucinjen u pravcu uprizorenja klasika, koji ne podilaze zahtevima publici, vec se bore za pravo da, pozorišnim jezikom, suoce i mladu publiku sa melodramskim i tragicnim sadržajima.
Uzrast 10+

5. Nataša Ilic
PLAVI ZEC
Režija: David Alic
Produkcija: NARODNO POZORIŠTE PIROT

Nataša Ilic, kao vec posvedoceni dramski pisac za decu, koji iznalazi nove bajkovite forme za dramatizovanje vecitih problema iz decjeg fundusa, predstavlja nam dirljivu i zabavnu pricu o znacaju i krhkosti prijateljstva, koju ansambl Narodnog pozorišta iz Pirota uprizorava jednostavno, koherentno i pitko, nijednog momenta ne isklizavajuci u banalnosti. Naprotiv, u okvirima te jednostavnosti, pojedini segmenti scenskog izraza obogacuju pozorišni jezik.
Uzrast 3+

6. Ljubivoje Ršumovic
TRNOVA RUŽICA
Režija i adaptacija teksta: Miloš Milovanovic

Ljubivoje Ršumovic svojim maštovitim i inteligentnim intervencijama na dobro poznatim pricama, na uzbudljiv nacin menja dogmatizovane percepcije i predstavlja pravi izazov za pozorišne stvaraoce, kao i za publiku, ukoliko ansambli uspešno uprizore taj zahtevni predložak. Posle odgledane prve reprize, kada tek predstoji “organsko” usvajanje materijala, smatram da je ansambl Pozorišta za decu iz Kragujevca u dovoljnoj meri obavio taj zadatak.
Uzrast 5+

7. Radoslav Pavelkic
ZBRKA OKO VUKA
Po motivima dramskog teksta za decu “Crvenkapa i zbunjeni vuk”
Adaptacija i režija: Miodrag Dinulovic
Produkcija: REGIONALNO POZORIŠTE NOVI PAZAR

Urnebesna komedija, koherentna i žanrovski dosledna u svim segmentima, nadogradena posvecenom igrom ansambla. Okviri skromne produkcije pretvoreni su u prednost u vidu “kemp” stila koji odgovara žanru predstave.
5+

8. Dejan Aleksić
RUŽNO PAČE
Režija: Aleksandra Kovačević
Produkcija: Kraljevačko pozorište
(predstava u cast nagradenih)
Uzrast 4+

U Novom Pazaru, 24. Septembra 2018.
Selektor Festivala profesionalnih pozorišta Srbije ''Mali Joakim''
Boris Todorovic,
dipl. pozorišni i radio reditelj

 

14.05.2018.

ODLUKA STRUČNOG ŽIRIJA 54. FESTIVALA PROFESIONALNIH POZORIŠTA SRBIJE „JOAKIM VUJIĆ“,

NOVI PAZAR, 7 – 15. 05.2018.

 

Duboko uvereni u vitalnost pozorišta, uprkos svim usponima i padovima, a opet u želji da budemo deo onoga što će biti upamćeno kao uspon, stručni žiri 54. Festivala profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić“, 7 – 14. maj 2018, u sastavu

Predsednik: Aleksandar Gajin, glumac, i članovi Đurđa Tešić, rediteljka, i Spasoje Ž. Milovanović, teatrolog

Na sastanku održanom 13.maja 2018, u Novom Pazaru, doneo je sledeće odluke

1. Nagrada za dramsku predstavu u celini dodeljuje se predstavi

RUBIŠTE, po tekstu Ninoslava Đorđevića, u režiji Kokana Mladenovića i produkciji Šabačkog pozorišta,

plenila je vanrednim pozorišnim promišljanjem stvarnosti kojoj se obraća, koju rastvara i sastavlja, kao opominjući monument, kome usud prolaznosti ne može ništa.

Odluka je doneta jednoglasno.

2. Nagrada za režiju dodeljuje se

KOKANU MLADENOVIĆU, za postavku predstave RUBIŠTE, po tekstu Ninoslava Đorđevića u produkciji Šabačkog pozorišta.

Rediteljsko tumačenje ponuđenog tekstualnog predloška, uzbudljivost scenskih rešenja, kao i ekspresivnost glumačkih zadatosti, ostvarilo je reprezentativnu umetničku celinu.

Odluka je doneta jednoglasno.

3. Nagrada za scenografiju dodeljuje se

ZORANI PETROV, za predstavu DOM BERNARDE ALBE, po tekstu Federika Garsije Lorke, u režiji Bojane Lazić i produkciji Puls teatra Lazarevac,

zbog visoko sofisticiranog estetskog doživljaja, kao i originalnosti scenskog rešenja koje je postalo nad-znak čitave predstave,

Odluka je doneta većinom glasova.

4. Nagrada za kostim dodeljuje se

ALEKSANDRU KOVAČEVIĆU, za predstavu LIFT-SLOBODAN ŠOU, po tekstu Jelene Bogavac, u režiji Nenada Todorovića i produkciji Narodnog pozorišta u Prištini sa privremenim sedištem u Gračanici,,

zbog  funkcionalne estetizacije banalnosti i kiča užasa devedesetih godina.

Odluka je doneta većinom glasova.

5. Četiri ravnopravne glumačke nagrade dodeljuju se

• MILICI JANEVSKI za ulogu MARIJE, u predstavi RUBIŠTE, po tekstu Ninoslava Đorđevića, u režiji Kokana Mladenovića i produkciji Šabačkog pozorišta,

Koja je  glumački zrelo, nadahnuto i iznijansirano donela svu dubinu i tragičnost žrtve u svetu bez morala i ljubavi;

• KRSITINI PAJKIĆ za ulogu DEVOJKE u predstavi RUBIŠTE, po tekstu Ninoslava Đorđevića, u režiji Kokana Mladenovića i produkciji Šabačkog pozorišta,

koja je svojom igrom snažno i čisto donela na scenu naivnost i veru u bezuslovnu ljubav;

• ZDRAVKU MALETIĆU za ulogu MIROSLAVA u predstavi ČETIRI BRATA, po tekstu Radovana Tišme, u režiji Dragana Jakovljevića i produkciji Knjaževsko-srpskog teatra Kragujevac,

zbog ubedljivog tumačenja lika specifične osetljivosti i napuklog unutrašnjeg bića;

• SLOBODANU PETRANOVIĆU ŠARCU za ulogu PARADAJZA u predstavi RUBIŠTE, po tekstu Ninoslava Đorđevića, u režiji Kokana Mladenovića i produkciji Šabačkog pozorišta,

zbog izuzetne, posvećene i nadahnute interpretacije neoštećene osećajnosti i ljudskosti, na malom prostoru epizodne uloge.

          Odluka je donete jednoglasno.

6. Nagrada mladom glumcu/glumici dodeljuje se

JELENI FILIPOVIĆ za ulogu SONJE u predstavi KEPLER 452 B, po tekstu ijane Grumić, u režiji Juga Đorđevića i produkciji Pozorišta „Bora Stanković“ Vranje,

zbog autentične iskrenosti i emotivnosti u tumačenju složenog i krhog lika, zarobljenog u procepu između sećanja i odlaska.

Odluka je donete jednoglasno.

7. Specijalna nagrada dodeljuje se

Predstavi KEPLER 452 B, po tekstu Tijane Grumić, u režiji Juga Đorđevića i produkciji Pozorišta „Bora Stanković“ Vranje,

zbog nove osećajnosti koju donosi generacijski spisateljsko-rediteljski spoj, Tijane Grumić i Juga Đorđevića, koji su nas dirnuli i osnažili  dubinom i nežnošću promišljanja intimne teme ljubavi, gubitka i prolaznosti na nepretenciozan i duboko pozorišni način.

8. Stručni žiri sa velikim pijetetom apostrofira rad dizajnera svetla Radomira Stamenkovića, koji je svojim umetničkim darom doprineo visokom kvalitetu predstava ŽAK I NJEGOV GOSPODAR, SVEDOBRO i DOM BERNARDE ALBE.

Aleksandar Gajin, predsednik

Đurđa Tešić, član

Spasoje Ž. Milovanović, član

 

Nagrada OKRUGLOG STOLA KRITIKE dodeljuje se predstavi RUBIŠTE, po tekstu Ninoslava Đorđevića, u režiji Kokana Mladenovića i produkciji Šabačkog pozorišta.

Odluka je doneta većinom glasova.

Milivoje Mlađenović, predsednik Okruglog stola kritike

Aleksandra Glovacki, član

Hana Oklapi, član

 

08.05.2018.

BILTENI 54. FESTIVALA "JOAKIM VUJIĆ"

 

Bilten 1

Bilten 2

Bilten 3

Bilten 4

Bilten 5

Bilten 6

Bilten 7

Bilten 8

 

26.04.2018.

 

23.04.2018.

 

 

03.04.2018.

                                                                             

PREDLOG SELEKCIJE ZA FESTIVAL PROFESIONALNIH POZORIŠTA SRBIJE "JOAKIM VUJIĆ" 2018. GODINE

 

Ako sam prošle godine, nakon duže pauze, ponovo intenzivno gledajući predstave u produkciji srpskih pozorišta, konstatovao da je situacija u ovdašnjem teatarskom životu alarmantno ozbiljna, sada moram donekle korigovati ondašnji zaključak. Situacija je sada, naime, mnogo gora. Mrtvilo, prepuštanje sudbini, odnosno rđavom toku kulturne svakodnevice, repertoarska lutanja i sve očiglednije koketeranje sa komericijalizacijom (a u nadi da će na taj način biti privućena ona publika koja želi da se zabavi i zaboravom utekne od stvarnosti), sve je intenzivnije prisutna u našim pozorištima. Istina, takva situacija nije karakteristična samo za prostore južno od Beograda i Vojvodine. Prošle godine predstave za ovaj festival nije prijavilo nekoliko teatara članova Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije. Tako je bilo i ove godine; predstave nisu prijavili Leskovčani i Zaječarci. Oni prvo, kako čujem, još uvek postoje, dok su ovi drugi u jednom času bili ukinuti. I to drugi put u poslednjih desetak godina. Uveren sam da bi neko – a ako baš niko, onda upravo ova Zajednica – morao da postavi pitanje zašto jedan teatar odbija da participira u procesu selekcionisanja, i da li se ovo pitanje sme svesti na odluku direktora, ili se pak tiče šireg društvenog i kulturnog konteksta koji, između ostalog, reprezentuje ova Zajednica. Takođe, smatram i da nije normalno da samo selektor bude zabrinut što je jedno od značajnijih domaćih pozorišta ukinuto zarad osnovanja kulturnog centra. Da li je to najava budućnosti koje će preoblikovati teatarski život Srbije, i da li će se crvena lampica upozorenja uključiti tek kada slične birokratske i antipozprišne odluke budu zakucane i na vrata ostalih ovdašnjih pozorišta.

Besparica, sve upornija, ozbiljnija i destruktivnija, ostavlja duboke ožiljke na predstavama pozorišta koja sam pohodio tokom minulih meseci. S druge strane, optimizam provocira činjenica da u Srbiji ipak postoje pozorištnici koji se ne mire sa postojećim stanjem. Bore se, naime. Pronalaze u sebi motive i energiju da uprkos nemaštini, nebrizi, nenormanim zakonima, ne pristanu na samozadovoljstvo, nerad, nebrigu i – prave predstave. Neke od njih su osrednje, neke su ispod nivoa na koje su nas ta pozorišta navikla, ali ima i predstava koje pomeraju postojeće granice i uzdižu teatarski čin iznad banalnog nivoa zabave. Istovremeno, baš su one najbolji način ulaganja u edukovanje publike.

Upravo na tragu ove teme, naglašavam da je jedna od neuralgičnih tačaka srpskog teatarskog života besmislena podela na takozvane repertoarske predstave, namenjene publici, i one koje nastaju zbog festivala. Razumem ovu dihotomiju kao posledicu opšte sluđenosti pozorišnih uprava, kao njihov šizofreni odgovor na potrebu da, s jedne strane, bude obezbeđena publika, ali i da, s druge strane, uz pomoć učešća na festivalima ubede svoje osnivače, lokalnu samoupravu, da je gradovima i opštinama pozorište još potrebno, da i dalje ima smisla ulagati i tu jadnu crkavicu u održanje teatarskog života u njihovim sredinama. No, pristajanje na ovu podelu – repertoarske i festivalske produkcije – najčešće dovodi do toga da u našim pozorištima nastaju ili frankeštanstke predstave, svojevrsni pačvork, kolaž, od svega i svačega, ili nešto još gore – slabašna i neuspešna imitacija nečega što nastaje na drugim mestima, u takozvanim pozorišno razvijenim sredinama. Ili tačnije, u drugim pozorištima, ali i u neka sasvim drugačija vremana.

Sve ovo ne pominjem zato što želim da držim pridike. Uveren sam, naime, da smo svi mi, pozorišni stvaraoci i teatarski kritičari, u istom loncu. Neprijatne istine koje saopštavam ne tiču se samo takozvane uže Srbije, nego su tek za nijansu zaoštrenije no što je to slučaj, recimo, u Beogradu koji doživljavamo kao pozorišnu metropolu.

Ipak, imao sam sreću da vidim predstave na koje bi i te kako morao da bude ponsan i teatarski Beograd. Prepoznao sam muku stvaralaca i pozorišnih uprava, ali i majstora u radionicama za izradu dekora i kostima, kao i pozorišnih administracija, koji su, svi odreda, u proces nastanka i plasmana predstava uložili volju, ljubav i trud, ali više od svega – ambiciju. Ambiciju da prave smele predstave, da budu odvažni u vremenima koja nisu sklona umetnosti (a ta vremena, koliko ja pamtim, traju sada već više od dvadesetak godina) i da pomeraju granice. A te granice postoje na sve s trane. U svesti naše publike, sada već ozbiljno odgajane na realiti šou programima i besramnim pozorišnim tezgama koje neumorno krstare Srbijom, stvarajući lažnu sliku o tome šta su teatar i pozorišna umetnost. Nažalost, granice postoje i u glavama mnogih naših teatarskih stvaralaca koji su zaboravili zbog čega su se svojevremeno upustili u pozorišnu avanturu. Zbog svega toga moj ovogodišnji izbor predstava za jedan od najznačajnijih domaćih pozorištnih festivala ne treba razumeti ni kao presudu, niti kao izraz elitizma, nego kao najiskreniji pokušaj da budu obodreni oni koji se u ovakvim pozorišnim okolnostima nemilice troše, ali i kao najdobronamernije podsećanje onima koji su se umorili da smognu snege i hrabrosti i vrate se na staze na kojima su nekada bili. Te staze, naravno, danas ne izgledaju kao nekada, ali su i dalje pozorišne.

Izbor koji sam načinio je, razume se, kao i svaki drugi izbor subjektivan, a u njega su ušle sledeće predstave:

1. Milan Kundera, Žak i njegov gospodar, u režiji Davida Alića, Regionalno pozorište Novi Pazar

Ovu predstavu, koju po automatizmu predviđenim Statutom, na Festivalu izvodi domaćin, pa će Žak i njegov gospodar novopazarskog teatra biti odigran na otvaranju ovogodišnjeg „Joakima Vujića“. Nema sumnje da je ova inscenacija po mnogim svojim elementima značajan, hrabar i ambiciozan iskorak u repertoarskoj politici novopazarskog teatra, evidentno sračunat da raznovrsnim izazovima doprinese stabilizaciji glumačkog ansambla, da podstakne i provocira unapređenje scenskih i tehničkih resursa pozorišta, ali i da – što je od ogromnog značaja – podizanjem standarda utiče na formiranje nove publike. S obzirom na sve pomenute elemente, ali i zbog odvažnosti uprave i autorskog tima da pristupe inscenaciji baš ovog komada, čini se da je opravdana odluka Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije da domaćinstvo Festivala povere Novom Pazaru.

2. LIFT – Slobodan šou Jelene Bogavac, režija Nenad Todorović, Drama srpskog Narodnog pozorišta u Prištini, izmeštena u Gračanicu

Lift je odličan primer dokumentarnog teatra, zasnovanog na transponovanju građe preuzete iz života u umetničku strukturu koja, s jedne strane, poništava izvesne elemente onoga što je neposredni materijal koji nudi sama stvarnost ali, s druge, tom istom „presnom“ životu daruje sasvim novu, dakako umetničku dimenziju – u ovom slučaju uspostavlja „kopču“ između devedesetih godina prošog veka i naše aktuelne stvarnosti, otkrivajući u isti mah i uzroke i karakter osakaćenosti naših života.

3. Svedobro Stevana Vraneša, režija Nemanja Ranković, Narodno pozorište Užice

I tekst drame i predstava Svedobro apartne su pojave u kontekstu naše recentne pozorišne ponude budući da o sveopštem nasilju – fizičkom ali i duševnom – koja presudno određuju naše živote u poslednjih nekoliko decenija, govore na suptilan način, izbegavajući svaku naznaku prikazivanja brutalnosti. Primenjeni rediteljski postupak u skladu je sa literarnim prosedeom i otvara prostor za odlične glumačke kreacije.

4. Dom Bernarde Albe Federika Garsije Lorke, režija Bojana Lazić, Puls teatar, Lazarevac

Ovo je uzbudljiva i smelo koncipirana predstava koja potvrđuje istinu da je pozorište, odnosno dobar, maštovit i uzbudljiv teatar koji se tiče gledalaca, moguće praviti uprkos svemu. Svedenost glumačkog izraza postavljena je naspram naglašene dinamike vizuelnih elemenata predstave, što stvara posebnu vrstu tenzije i razdire (uzaludni) pokušaj održavanja prividnog mira u Bernardinom domu u kojem, međutim, sve vri od unutrašnjih strasti i raznih vrsta nemira.

5. Četiri brata Radovana Tišme, režija Dragan Jakovljević, Knjaževsko-srpski teatar, Kragujevac

Kragujevačka predstava je primer rediteljski i glumački valjano pročitanog dramskog predloška, komada koji samo donekle pripada toku srpske ruralne dramske tradicije, a zapravo oštro zaseca u sve elemente društvene strukture ovdašnje stvarnosti i na primeru jedne porodice ukazujući na uzroke suštine nelagodnosti koju osećamo živeći u ovoj državi. Istovremeno, probijajući se kroz opšta mesta koja su odavno označena kao usud određen našim mentalitetom, reditelj i glumci slede pisca i na tom tragu uspevaju da iza debelih naslaga onoga što najčešće definišemo pojmom otuđenosti, otkrivaju tragove ljudskosti koja je odelala svim iskušenjima savremenog života.

6. Rubište Ninosava Đorđevića, režija Kokan Mladenović, Šabačko pozorište

Na tragu Jami distrikta i naročito Dogvila, svojih prethodnih predstava, zajedno sa piscem komada Rubište, reditelj nastavlja da sprovodi anatomsku analizu naše u svakom smislu pomerene stvarnosti i dijagnozu postavlja zaranjajući u duboko zatomljene magline neraščišćenih konflikata – međuljudskih ali i onih koji neprestano tinjaju u svakom pojedincu. U ovu analizu reditelj je uspešno uveo i glumački ansambl šabačke predstave.

7. Kepler 452-B Tijane Grumić, režija Jug Đorđević, Pozorište “Bora Stanković” Vranje

Nežna, promišljeno napisana drama, ali i u istoj tolikoj meri suptilno režirana predstava, kroz prikaz intime glavne junakinje preispituju mnogo širu lepezu međuljudskih odnosa i, u krajnjoj liniji, aktuelnu društvenu klimu. U kontekstu svemirskih beskrajnih prostranstava, sudbine malih ljudi su naizgled beznačajne, ali u poređenju sa kosmosom lakše se nosimo i sa sopstvenom prolaznošću, pa i sa odlascima nama najbližih. Vešto formirajući krugove koji opasuju našu intimu – od smrti velikih zvezda svetskog šou biznisa, preko suočavanja sa neminovnošću odlaska najbližih članova porodice – junakinja drame prolazi kroz složeni proces sazrevanja, a reditelj i glumci na adekvatan način konkretizuju poetsku dimenziju ove priče i pretvaraju je u uzbudljivu predstavu.

* * *

Žao mi je što zbog Statuta Festivala nije moguće u selekciju uvrstiti i osmu predstavu u takmičarski program. Pa ipak, mislim da bi za Festival „Joakim Vujić“ bilo značajno da svojoj publici prikaže i predstavu Sjaj i beda Trećeg rajha Bertolda Brehta, u režiji Slobodana Skerlića, Drama srpskog Narodnog pozorišta u Prištini, izmeštena u Gračanicu.

Uveren sam da upravo ova predstava zaolružuje zastrašujuću sliku stvarnosti koju živimo, ukazujući na drevnu istinu da se istorija ponavlja. Možda je u pravu biofilozof koji je svojevremeno rekao da se istorija prvo dogodi kao tragedija a potom se ponovi kao farsa, ali u oba slučaja stradaju ljudi.

Voleo bih da ova predstava ipak bude izvdena u pratećem prgramu Festivala.

* * *

Predlažem da u čast nagrađenih bude prikazana predstava Ožalošćena familija Kraljevačkog pozorišta u režiji Miodraga Dinulovića, teatarskiuzbudljiva, glumački razigrana i rediteljski maštovita adaptacija slavne Nušićeve komedije koja će, uveren sam, razgaliti novopazarsku publiku.

* * *

Činjenica da su se u ovom izboru našle inscenacije čak četiri dramska dela savremenih domaćih autora svedoči i o odluci ne malog broja ovdašnjih teatara da svoje scene otvore za dela domaćih pisaca, što je izuzetno pohvalno. Na Festival su mogle biti pozvane još neke predstave. Da je akcenat ovog festivala na dramskom tekstu, u selekciju bih uvrstio Dvesta Petra Mihajlovića ili Ulicu usamljenih automobila Zorana Pešića Sigme. Dvoumio sam se i da li da iz jednog pozorišta pozovem obe ponuđene prestave, ali sam ipak izostavio Jelku kod Ivanovih Pozorišta „Bora Stanković“, užičku Mandragolu, ali i To kod nas ne može da bude pirotskog Narodnog pozorišta, koje ističem kao primere pozorišne predanosti i hrabre repertoarske poteze.

S poštovanjem,

Aleksandar Milosavljević,

pozorišni kritičar

 

 

31.10.2017.

10.ФЕСТИВАЛ ПОЗОРИШНИХ ПРЕДСТАВА ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ „МАЛИ ЈОАКИМ“

КРУШЕВАЦ, 8 – 15. 11. 2017.

РАСПОРЕД ИГРАЊА ПРЕДСТАВА

 

 

08.11.2017, 17:00

ОТВАРАЊЕ ФЕСТИВАЛА

Крушевачко позориште

Чаробњак из ОЗ-а, текст: Френк Баум/Зоран Лозанчић, режија: Зоран Лозанчић.

Препоручени узраст 5+

•        09.11.2017, 17:00 и   19:00.

Народно позориште Ужице

Палчица, текст: Ханс Кристијан Андерсен /Александар Павловић, режија: Немања Ранковић

Препоручени узраст 5+

•        10.11.2017, 17:00 и 19:00

Краљевачко позориште

Љубичаста бајка, текст: Горана Баланчевић, адаптација/режија: Миодраг Динуловић

Препоручени узраст 4+

•        11.11.2017, 17:00 и 19:00

Шабачко позориште

Мачак у чизмама, текст: Шарл Перо/Стефан Рјадков, режија: Стефан Рјадков

Препоручени узраст 4+

•        12.11.2017, 17:00 и 19:00

Позориште за децу Крагујевац

Јан Бибијан, текст: Елин Пелин/Бисерка Колевска, режија: Бисерка Колевска

Препоручени узраст 6+

•        13.11.2017, 17:00 и 19:00

Народно позориште Пирот

Алиса у земљичуда, текст: Луис Керол/Давид Алић, режија: Давид Алић

Препоручени узраст 7+

•        14.11.2017, 17:00 и 19:00

Прво приградско позориште “Театар Пулс” Лазаревац

Љубав на први поглед, текст: Александар Поповић, адаптација и режија: Александар Волић

Препоручени узраст 7+

•        15.11.2017, 17:00

ПРЕДСТАВА У ЧАСТ НАГРАЂЕНИХ И ЗАТВАРАЊЕ ФЕСТИВАЛА

Позориште „Бора Станковић“ Врање,

Мачак у чизмама, текст: Шарл Перо/ Дарко Ковачовски и Нађа Василева, режија: Трајче Горгијев

Препоручени узраст 4+

 

 

29.10.2017. 

IZVEŠTAJ SELEKTORA 10. FESTIVALA POZORIŠNIH PREDSTAVA ZA DECU I MLADE "MALI JOAKIM"

 

Pokušaj vrednovanja predstava za 10. Festival pozorišnih predstava za decu i mlade „Mali Joakim“, uostalom kao i za bilo koji drugi pozorišni festival, zahteva definisanje modela festivalske stvarnosti iz koje se polazi i u koju se ulazi, kojoj se teži i od koje se, na kraju krajeva, beži. Odnosno, zahteva da se porazmisli, propitkuje i zapitkuje na koji način se festivalska stvarnost nameće, prepliće i sapliće sa bilo kojim drugim, semiotičkim rečnikom rečeno, modelom stvarnosti (političkim, ekonomskim, pravnim, običajnim itd.).

Nezavisno od konteksta u kojem razmatramo, termin „festivalska stvarnost“ moramo prihvatiti ne samo kao formalnu ili sadržajnu odrednicu već kao zahtev za drugačije mišljenje i stvaranje pozorišta. „Festivalska stvarnost“ je uvek jasan pokazatelj potrebe učesnika tih procesa da preispitaju pravila sopstvene discipline.

U takmičarskom, ali i estetskom, pa i najšire shvaćeno sociološkom smislu, „preispitivanje“ je problematično opšte mesto, vrednosno konotirano, pozicionirano u odnosu na drugo (moje/tuđe, staro/novo, blisko/daleko itd). Namerom da se obuhvate različiti modeli stvarnosti i unutar njih različite pozorišne prakse, ovogodišnja selekcija markira i zagovara napuštanje dominantne interpretativne paradigme kao neodržive u savremenom dobu brzog i neprekidnog protoka informacija, znatiželje i saznanja. Operativnost ovakvog pristupa zasniva se, pre svega, na nenametanju jednog dominantnog modela na mestu drugog, već na uspostavljanju aparata za mišljenje savremenog pozorišta za decu i o deci, čime se vrednovanje pre svega kontekstualizuje. Odlučimo li da se okoristimo ovakvim pristupom, neophodno je obeležiti polje i prepoznati mesta delovanja koja bi od festivala činila pozorišni i društveni događaj.

Pozorišni festival, naime, jeste događaj ukoliko podrazumeva prospekciju budućnosti, predviđa budućnost, reakciju, dakle, ako ima za cilj ne jednostavno i revijalno prikazivanje stanja i dostignuća lokalne scene, već na sopstvenim i tuđim (pozorišnim i izvanpozorišnim) iskustvima konkretno utiče na pozorišnu i izvanpozorišnu stvarnost u zadatom istorijskom vremenu i prostoru. Pozorišni festival je, da i na ovom mestu ponovimo, uvek javni događaj, i za to ima odgovornost javnog dogadjaja.

Za selekciju 10. Festivala pozorišnih predstava za decu i mlade „Mali Joakim“, Kruševac 2017, prijavilo se devet pozorišta Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije sa jedanaest predstava, po redosledu gledanja:

• Pozorište za decu Kragujevac

-         Princezin rođendan, tekst: Oskar Vajld, režija: Todor Valov (premijerno izvođenje),

-         Jan Bibijan, tekst: Elin Pelin/Biserka Kolevska, režija: Biserka Kolevska (snimak)

• Narodno pozorište Užice

-         Palčica, tekst: Hans Kristijan Andersen/Aleksandar Pavlović, režija: Nemanja Ranković (reprizno izvođenje)

• Kraljevačko pozorište

-         Ljubičasta bajka, tekst: Gorana Balančević, adaptacija/režija: Miodrag Dinulović (praizvedba)

• Pozorište „Bora Stanković“ Vranje

-         Mačak u čizmama, tekst: Šarl Pero/ Darko Kovačovski i Nađa Vasileva, režija: Trajče Gorgijev (reprizno izvođenje)

• Narodno pozorište Pirot

-         Alisa u zemlji čuda, tekst: Luis Kerol/David Alić, režija: David Alić (reprizno izvođenje)

• Prvo prigradsko pozorište “Teatar Puls” Lazarevac

-         Ljubav na prvi pogled, tekst: Aleksandar Popović, adaptacija i režija: Aleksandar Volić (reprizno izvođenje)

• Šabačko pozorište

-         Jedan mali san, jedan sničak, dramatizacija i režija: Zoran Karajić (reprizno izvođenje),

-         Mačak u čizmama, tekst: Šarl Pero/Stefan Rjadkov, režija: Stefan Rjadkov (generalna proba)

• Kruševačko pozorište

-         Čarobnjak iz OZ-a, tekst: Frenk Baum/Zoran Lozančić, režija: Zoran Lozančić (reprizno izvođenje)

• Pozorište lutaka Niš

-         More mašte, scenario i režija: Bonjo Lungov (snimak)

U sumarnom prikazu odgledanih predstava može se reći da je početni entuzijazam o neophodnosti osamostaljivanja “Malog Joakima” od Festivala profesionalnih pozorišta Srbije “Joakima Vujića”, kao preduslovu bogatijih produkcija za decu i mlade, te podsticaju za aktivno učešće pozorišta-članica u “novom” ili tačnije “osamostaljenom” festivalu poprilično splasnuo.

Na ovom mestu valja zastati i konstatovati da pet pozorišta-članica Zajednice (Narodno pozorište Leskovac, Knjaževsko-srpski teatar “Joakim Vujić” Kragujevac, Regionalno pozorište Novi Pazar, Pozorište Timočke krajine “Zoran Radmilović” Zaječar i Narodno pozorište Priština, sa privremenim sedištem u Gračanici) nisu prijavile predstave za ovogodišnju selekciju. Verujemo da je njihovo neprijavljivanje tek kratak repertoarski predah u bogatim istorijama ovih pozorišta, kao neizostavnim stranicama istorije pozorišta Srbije.

Ako se ovogodišnja ponuda predstava upoređuje sa ranijim sezonama primetno je da se sa većom pažnjom pristupalo kako odabiru naslova, tako i odabiru, nečega što ćemo u ovom trenutku nazvati, autorskih ekipa. Ovim pre svega mislimo da se odustalo od brzih i lakih rešenja – ko god iz ansambla, grada, rodbine, dobrih prijatelja itd, a ko ima izraženu ljubav prema pozorištu i nešto malo pozorišne prakse dobrodošao je da uradi predstavu za decu. Ova opaska se odnosi naravno na pozorišta koja po definiciji nisu osnovana kao pozorišta namenjena deci i mladima. Međutim, ove godine, primetno je da većinu predstava kao kompletan autor (tekst, dramatizacija, adaptacija, režija, scenografija, kostim, odabir muzike itd.) potpisuje jedan čovek – reditelj.

Odsustvo saradnika odrazilo se i na same predstave – gotovo sve imaju ozbiljne dramaturške probleme u konstrukcijama priče: najprostije rečeno – neke imaju samo početak, neke samo kraj, neke početak i kraj, a neke samo sredinu. Nadalje, primetno je da su kostimska rešenja dominantno pronalažena u fundusima pozorišta, što samo po sebi nije loše, štaviše, ali, u isto vreme, na sceni se bez ikakvog opravdanja mogu videti bogati kostimi iz epohe, kao svojevrsno sećanje na nekakva srećnija i bogatija vremena, i jeftin flanel i več raspala perika - kupljeni onomad kod “kineza”. Ništa bolje nije prošla ni scenografija – ako već nisu reparirane i prefarbane stare kulise, nova scenografija pravljena je od belih platna, koja su jeftina i koja dobro mogu da se “boje svetlima”. Upravo svetlo, kao kakvi specijalni efekti, te pojedina rediteljska razmaštavanja, uz posvećenu igru ansambala jesu najveći kvaliteti ponuđenih predstava.

Svi registrovani problemi, da ne bude zabune, dobronamerno idu na račun kako uprava pozorišta, tako i reditelja. Prvima zbog nespremnosti da se još više posvete predstavama za decu – pronalaženjem više novca, angažovanjem neophodnih saradnika; drugima zbog pristajanja na ponuđene ne/uslove.

Svodeći napisano, uz ogradu da je predstava More mašte Lutkarskog pozorišta Niš bila prijavljena za prošlogodišnju selekciju, te da na osnovu Pravilnika nije uzimana u razmatranje za ovogodišnji takmičarski program, kao i da predstava grada domaćina učestvuje bez selekcije, za takmičarski program ovogodišnjeg Festivala „Mali Joakim“ predlažem sledećih sedam predstava:

1. 1.Takmičarski program

• Kruševačko pozorište

Čarobnjak iz OZ-a, tekst: Frenk Baum/Zoran Lozančić, režija: Zoran Lozančić.

U predstavi Čarobnjak iz OZ-a Kruševačkog pozorišta zapravo nema Čarobnjaka. Svodeći jedan od najznačajnijih romana za decu na ključne likove i sukobe – Doroti, Strašilo, Čovek od lima, Lav, Veštica i Vila, Zoran Lozančić uspeva da apostrofira, a glumci uspešno insceniraju dileme i probleme koje ova priča Frenka Bauma pokreće: odgovor na identitetski antagonizmi (ljubav, vera, nada, pamet i hrabrost) nalazi se u nama samima. Scenski efekti, uz glumačku razigranost, približili su ovu predstavu pozorišnom spektaklu.

Preporučeni uzrast 5+

• Narodno pozorište Užice

Palčica, tekst: Hans Kristijan Andersen/Aleksandar Pavlović, režija: Nemanja Ranković

Aleksandar Pavlović bez previše otklona i dramaturških intervencija preuzima zaplet i scenosled bajke Palčica Hansa Kristijana Andersena, istovremeno dajući joj dijalošku živost pozorišta. Nemanja Ranković i ansambl Narodnog pozorišta Užice iz ovih osnova stvaraju uzbudljiv pozorišni čin koji nas sa lakoćom provodi kroz vizuelnu bajkovitost, svojevrsnu jezivost odrastanja i jasnom porukom da u kakvim god nedaćama se našli, čovek ne sme da izgubi suštinu – ljubav, poštenje i dobrotu.

Preporučeni uzrast 5+

• Šabačko pozorište

Mačak u čizmama, tekst: Šarl Pero/Stefan Rjadkov, režija: Stefan Rjadkov

Stefan Rjdakov uvodi ansambl Mačka u čizmama Šabačkog pozorišta u dvodimenzionalna scenografska rešenja karakteristična za lutkarsko pozorište. Upravo ova dvodimenzionalnost omogućila je da se energija igranja podigne do krajnjih granica, a vizuelni identitet predstave dobije estetsku doslednost. Ko u čuda veruje, taj čuda i stvara – u najkraćem bi se mogli tematizovati događaji predstave Šabačkog pozorišta prezentovani onako kako ih je Šarl Pero osmislio u svojoj istoimenoj bajci.

Preporučeni uzrast 4+

• Narodno pozorište Pirot

Alisa u zemlji čuda, tekst: Luis Kerol/David Alić, režija: David Alić

Alisa u zemlji čuda Čarlsa Latvidža Dodžsona (napisao delo pod pseudonimom Luis Kerol) je pravi primer književne priče u kojoj logika skoro i da ne postoji. Ipak, iako nedostaje konvencionalna priča, moralno dobra heroina i pouka, Alisa nas ne ostavlja sa osećanjem nepotpunosti i nedovršenosti. Kerol je izabrao san kao strukturu i time nas upleo u bizarne i fantastične racionalnosti sveta snova. Priču o devojčici Alisi koja kroz zečju rupu upada u svet fantazije, nastanjen čudnim bajkolikim bićima, David Alić i Narodno pozorište Pirot raskošno i razbarušeno postavljaju na scenu. Usredsređujući se na odnose i atmosferu kraljevstva Srcolike kraljice, oni pred decu i mlade iznose problem podaništva, slepog verovanja i apsurdnosti fascinacije vladarom, ko god da on jeste.

Preporučeni uzrast 7+

• Pozorište za decu Kragujevac

Jan Bibijan, tekst: Elin Pelin/Biserka Kolevska, režija: Biserka Kolevska

Po jednom od prvih naučnofantastičnih romana pisanih za decu, velikana svetske i bugarske književnosti, Elina Pelina, Pozorište za decu Kragujevac stvara muzičko-scensku bajku vanredne emocionalnosti. Biserka Kolevska iz romana odabira i uprizorava one scene koje nestašnog dečaka Jana Bibijana susreću sa zlim čarobnjakom, začaranom princezom, podzemnim svetom i vode ga kroz put „odrastanja, razumevanja i emocionalnog sazrevanja“.

Preporučeni uzrast 6+

• Kraljevačko pozorište

Ljubičasta bajka, tekst: Gorana Balančević, adaptacija/režija: Miodrag Dinulović

Drama za decu U dolini jorgovana Gorane Balančević, produciranjem, adaptacijom i režijom Miodraga Dinulovića postala je Ljubičasta bajka. Istorijski fakt o ženidbi Kralja Uroša I Nemanjića i francuske princeze, kasnije kraljice srpske, Jelene Anžujske, te legenda o nastanku „Doline jorgovana“, koja se proteže od Kraljeva do Raške, kao dokaz kraljevske ljubavi Uroša I prema supruzi, poslužio je autorskom timu Kraljevačkog pozorišta da stvori fantazmagorični, ogledni i, najtačnije rečeno, mio omaž srpskoj istoriji.

Preporučeni uzrast 7+

• Prvo prigradsko pozorište “Teatar Puls” Lazarevac

Ljubav na prvi pogled, tekst: Aleksandar Popović, adaptacija i režija: Aleksandar Volić

Mjuzikl za decu Ljubav na prvi pogled Aleksandra Popovića, u adaptaciji i režiji Aleksandra Volića, sav u taktu čarlstona i diksilend džeza, gegovima slepstik komedije i farsično-grotesknog poigravanja spisateljskog jezika, ispričao je zabavne ljubavne dogodovštine poručnika Fikusa i Simfonije, ćerke kapetana Akorda. U poplavi španskih, južnoameričkih, blisko- i dalekoistočnih sentimentalnih serija bez stvarne sadržine, ovaj mjuzikl o ljubavi na “meksikanski način” kao da je namenjen delu mlade publike koja raste uz te i takve serije za koje je ovo možda mali korak ka ljubavi prema pozorištu.

Preporučeni uzrast 7+

1. 2.Predstava u čast nagrađenih

• Pozorište „Bora Stanković“ Vranje

Mačak u čizmama, tekst: Šarl Pero/ Darko Kovačovski i Nađa Vasileva, režija: Trajče Gorgijev

Za sam kraj valja naglasiti da je jedina selektorska nedoumica bila da li za takmičarski program uzeti Mačka u čizmama iz Šapca ili Vranja. Ne samo da se radi o istom naslovu, već se u obe predstave prepoznaje ista dramaturško-rediteljska škola pozorišta za decu iz Bugarske. Karakteristično je da polovinu naslova ponuđenih predstava potpisuju Bugarski umetnici. Zainteresovani gledaoci prepoznaće čitav niz zajedničkih elemenata u svakoj od tih predstava, kao i u predstavama autora iz Srbije koji stvaraju pod jakim uticajem te škole. To je dovelo do izvesne unisionosti. Ipak i u toj i takvoj prepoznatoj estetskoj sličnosti i etičkoj istovetnosti, Mačak u čizmama iz Vranja donosi nepresušnu radost igranja i stvaranja.

Selektor 10.Festivala pozorišnih predstava za decu i mlade “Mali Joakim”

mr Spasoje Ž. Milovanović, teatrolog

 

 

19.05.2017.                                               

OBRAZLOŽENJE ŽIRIJA 53. FESTIVALA ’’JOAKIM VUJIĆ’’

Žiri 53. festivala profesionalnih pozorišta Srbije ’’Joakim Vujić’’ u sastavu: Slavenko Saletović (reditelj), Angelina Lukić (glumica) i Filip Vujošević (dramaturg), na sednici 19. maja 2017. godine (8. sednica žirija u periodu između 13. i 19. maja), doneo je sledeće odluke:

Nagrada za najbolju predstavu u celini dodeljuje se predstavi ’’Ruža, uvela’’ u izvođenju Pozorišta ’’Bora Stanković’’ Vranje. Predstava na maestralan i uverljiv način transponuje Vranje Bore Stankovića u univerzalnu, svevremenu priču koja se tiče sredine i vremena u kome nastaje. Odluka je doneta jednoglasno.

Nagrada za najbolju režiju dodeljuje se Milanu Neškoviću za režiju predstave ’’Ruža, uvela’’ u izvođenju Pozorišta ’’Bora Stanković’’ Vranje. Precizni, u isto vreme minimalistički rediteljski postupci, stvaraju svet koji funkcioniše kao savršeni mehanizam i u kome se otvara prostor za uverljivu glumačku igru. Odluka je doneta jednoglasno.

Nagrade za najbolja glumačka ostvarenja (4 ravnopravne) dodeljuju se:

               - Aleksandru Aleksiću za uloge Bepa i Ivanka u predstavi ’’Ribarske svađe’’ Narodnog pozorišta Pirot. Aleksić se bravurozno transformiše iz jedne u drugu ulogu. Odluka je doneta većinom glasova.

- Kristini Janjić Stojanović za ulogu Stane u predstavi ’’Ruža, uvela’’ Pozorišta ’’Bora Stanković’’ Vranje. Glumica dosledno i efektno tumači svoj lik i dostiže visok nivo glumačke uverljivosti. Odluka je doneta većinom glasova.

- Jeleni Filipović za ulogu Cvete u predstavi ’’Ruža, uvela’’ Pozorišta ’’Bora Stanković’’ Vranje. Filipovićeva uverljivo ide najopasnijih putem, vešto žonglirajući između komičke i tragičke uloge. Odluka je doneta većinom glasova.

- Bojanu Jovanoviću za ulogu Koste u predstavi ’’Ruža, uvela’’ Pozorišta ’’Bora Stanković’’ Vranje. Jovanović vešto gradi složenu glumačku rolu, koristeći suptilna i snažna glumačka sredstava. Odluka je doneta većinom glasova.

Nagrada za najbolju scenografiju dodeljuje se Tamari Bušković za upečatiljivo i efektno scensko rešenje u predstavi ’’Kralj Lir’’ Narodnog pozorišta Užice. Odluka je doneta većinom glasova.

Nagrada za najbolju kostimografiju dodeljuje se Zorani Petrov za kreaciju kostima u predstavi ’’Ribarske svađe’’ Narodnog pozorišta Pirot. Kostimi dosledno i maštovito prate ideju predstave i izrazito su funkcionalni. Odluka je doneta većinom glasova.

Nagrada za najboljeg mladog glumca/glumicu do 25 godina dodeljuje se Maji Jovanović za ulogu Keke u predstavi ’’Ribarske svađe’’ Narodnog pozorišta Pirot. Precizno i emotivno, Maja Jovanović gradi višeslojan lik Keke i kreira uverljivu ulogu koja izaziva simpatije. Odluka je doneta jednoglasno.

Specijalna nagrada dodeljuje se Jeleni Mijović za originalno dramsko delo ’’Ruža, uvela’’, nastalo po motivima dela Bore Stankovića. Izrazito inteligentno, koristeći likove iz različitih Stankovićevih dela, Mijovićeva kreira zaokruženu dramsku strukturu i otvara mogućnost potpuno novih čitanja tema iz naše književne tradicije. Odluka je doneta većinom glasova.

Nagrada Okruglog stola kritike dodeljuje se predstavi "Play Andric ili ljudi o kojima se ne može mnogo kazati" u izvođenju Kraljevačkog pozorišta.

U Pirotu, 19. maja 2017. godine,

Slavenko Saletović

Angelina Lukić

Filip Vujošević

 

14.05.2017.

BILTENI 53. FESTIVALA "JOAKIM VUJIĆ"

Bilten 1

Bilten 2

Bilten 3

Bilten 4

Bilten 5

Bilten 6

Bilten 7

Bilten 8

 

21.04.2017.

PREDLOG SELEKCIJE ZA FESTIVAL PROFESIONALNIH POZORIŠTA SRBIJE „JOAKIM VUJIĆ“ 2017. GODINE

Putujući i gledajući predstave po Srbiji, osvedočio sam se da je stanje našeg teatarskog života ozbiljnije i teže no što se to u prvi mah može učiniti. No, zar je logično očekivati da u času sveopšte devastacije ovdašnjeg pozorišta i višegodišnje krize (u kojoj je hronična besparica samo jedan od elemenata, možda i najbenigniji) bilo koji segment tog života bude pošteđen. Uverio sam se, naime, da u ovakvoj situaciji teatri u Srbiji plaćaju ogroman danak odsustvu sistemskih rešenja. U tom smislu je rečita i činjenica da čak tri pozorišta iz Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije uopšte nisu prijavila predstave za Festival. To su Narodno pozorište Leskovac, zaječarsko Pozorište „Zoran Radmilović“ i Regionalno pozorište Novi Pazar .

Jedan od problema je smanjivanje obima i kvaliteta produkcije, ali je, čini mi se, još i veći posledica primetne dezorijentisanosti na planu definisanja koncepcije repertoara, što rezultira razapetošću pozorišnih uprava između pritiska da na repertoaru postave predstave koje će po svaku cenu napuniti salu i prirodne želje ansambala da se razvijaju, oprobaju se u različitim žanrovima i kroz saradnju s novim rediteljima otkrivaju vlastite glumačke, umetničke kapacitete. Naravno, ne očekujem da pozorišta okrenu leđa publici, ali očekujem – mislim opravdano – da i ovakvim vremenima (a možda naročito u ovakvim vremenima) teatri ne podilaze najnižim ukusima. Jer sam uveren da ako danas ne uložimo trud, znanje, umeće i talenat i u ambicioznije projekte, uskoro nećemo uopšte imati pozorišnu publiku. A tada bi se nekome lako moglo učiniti da je pozorište suvišno, da u njega nema smisla ulagati ni ovo malo novca koliko je našem teatarskom životu pripalo.

U takvoj situaciji sam smatrao da pri pravljenju selekcije za „Joakima Vujića“ prednost treba dati predstavama zasnovanim na smelim istraživanjima, projektima čiji su autori spremni da rizikuju, da svojim ansamblima i svojoj publici ponude uzbudljive avanture. Dabome, moj kriterijum nije bio utemeljen na evidentiranju pokušaja ili namera. Zanimao me je konačni rezultat.

Nakon što sam video dvadesetjednu (21) predstavu, od kojih je šesnaest (16) regularno prijavljeno na osnovu festivalskog Pravilnika, dok sam preostalih pet (5) pogledao ili sticajem okolnosti ili na molbu pojedinih pozorišnih uprava, za takmičarski program ovogodišnjeg Festivala „Joakim Vujić“ predlažem sledećih sedam (7) predstava:

1. Ribarske svađe Karla Goldonija u režiji Bojane Lazić, Narodno pozorište Pirot;

2. Kralj Lir Vilijama Šekspira u režiji Ivana Vukovića, Narodno pozorište Užice;

3. Revizor za jugoistok, po tekstu Svetislava Basare i u režiji Marka Torlakovića, Šabačko pozorište;

4. Kir Janja Jovana Sterije Popovića u režiji Dragane Varagić, Knjaževsko-srpski teatar, Kragujevac;

5. Ujedinjenje ili smrt 1918. Jelene i Milene Bogavac u režiji Jelene Bogavac i Nenada Todorovića, Narodno pozorište Priština sa sedištem u Gračanici;

6. Ruža, uvela, po tekstu Jelene Mijović i u režiji Milana Neškovića, Narodno pozorište „Bora Stanković“, Vranje;

7. Play Andrić, ili ljudi o kojima se ne može mnogo kazati, prema tekstovima Ive Andrića, u režiji Mie Knežević, Kraljevačko pozorište.

Napominjem da predstave na Festivalu treba da budu izvedene upravo ovim redosledom.

* * *

• U Ribarskim svađama Bojana Lazić je hrabro izmestila radnju komada u bajkovite predele dečje igre i sveta koji bi svakako pripadao mašti da nije Goldonijevih dramatis persona i njihovih odnosa, da nije ključnog pitanja koje će u jednom času tri glavne junakinje postaviti sebi: „Mi smo prijateljice. Da li smo?“ Otuda će u svi goldonijevski kalamburi, sva nadgornjavanja siromašnih ribara, u ovoj predstavi biti u funkciji potrage upravo za odgovorom na ovo pitanje. Postaće to zapravo potraga za odgovorom na pitanje: kakvi smo mi to ljudi i, napokon, da li smo uopšte ljudi? U ovako teatralizovanoj stvarnosti svet nije onakav kakvog ga mi vidimo, nego je odraz onoga što junaci predstave misle o tom svetu i, posebno, o sebi u tom svetu. Obrise istinske realnosti ćemo videti tek kada tri devojke spoznaju pravi odgovor na pitanje ko su one. Sve ostalo u ovoj predstavi je igra. Autentična, teatarska. I, naravno, u toj predstavi sve je jezik, njegova melodija i ritam, koje prepoznajemo ne samo kao sredstvo komuniciranja, no kao jednog od glavnih junaka priče.
• Šekspirov Lir je ogroman pozorišni izazov, a na njega su užički glumci, predvođeni rediteljem Ivanom Vukovićem, spremno odgovorili ambicioznom predstavom u kojoj je težište priče pomereno iz sfere ličnog i egzistencijalnog u prostore društvenog i političkog. Rezultat je uzbudljiva, višeslojna politički angažovana predstava u kojoj jasno razotkrivamo funkcionisanje nakaradnog sistema vlasti, baš kao i kompletnog društva, zasnovanog na licemerju, pohlepi i omamljujućoj želji za moći koju podrazumeva tron. Užičani su realizovali složenu ansambl predstavu čiju višeslojnost podržavaju scenografska i kostimografska rešenja.
• Politika je centralno mesto i groteskne Basarine parafraze Gogoljevog Revizora. U ovom slučaju sintagma „politika kao sudbina“ dobija drugačiji smisao, pretvara se – baš kao što je to slučaj i sa našom stvarnošću – u lakrdiju, u igru čiju logiku ne određuje preki nalog vremena, pa ni društvene okolnosti, nego najličniji interesi karikiranih dramskih junaka, zatočenih u svoj mali i u žabokrečinu pretvoreni palanački mikrokosmos. Suočeni sa aktuelnom parolom dana koja glasi „Idemo u Evropu“, poput Gogoljevih junaka koji prestravljeni dočekuju „revizora“, i ovi naši palančani zapravo otkrivaju naličje ovdašnjeg evropejca. Prafrazirajući Gogolja Basara ispisuje crnohumornu satiru, a reditelj predstave Marko Torlaković dosledno sledi piščeve intencije i pogađa pravo u centar.
• Kragujevački Kir Janja jedno je od onih scenskih „čitanja“ Sterijinih drama koja svesno idu po ivici noža. Svojim rediteljskim postupkom Dragana Varagić ne samo da stavlja na probu aktuelnost ovog komada nego i temeljno preispituje odnose između Sterijinih dramatis persona, a to čini u svetlu vremena u kojem živimo – bezdušnog i opterećenog gramzivošću, relativizujući na taj način sve debele naslage komike koje je tradicija – od rimske i komedije del arte, preko Molijera – darivala Sterijinom škrtom Janji, sada ga pretvarajući u tragičnu figuru. Pri tom je rediteljka svojim postupkom pred ansambl stavila ozbiljne zadatke, a način na koji su ih glumci rešili doprinosi kvalitetu i značaju ove predstave.
• Povest kao groteska, i groteska kao pogled na svet biće temeljne ideje na kojima tandem Jelena Bogavac i Nenad Todorović grade predstavu Ujedinjenje ili smrt 1918. Bazirana na istorijskoj faktografiji – zapisnicima koji svedoče o Podgoričkoj skupštini na kojoj je doneta odluka o stupanju Crne Gore u zajedničku državu sa Srbijom i ukidanju crnogorske monarhije, te odjecima ove Skupštine, odjecima koje – videćemo – traju do naših dana, autori predstave zapravo demistifikuju mehanizme funkcionisanja onoga što na ovim našim balkanskim prostorima u sebi sadrži pojam „politika“, ukazujući na sveopšti primitivizam, ignorantstvo i, pre svega, političku nezrelost onih koji odlučuju o sudbini ovdašnjih naroda. U isti mah, predstava svedoči i o provokativnom teatarskom postupku čiji je rezultat živa, duhovita pozorišna igra, o jednom od načina na koje je moguće teatarski razigrati vazda „suvu“ dokumentarnu građu.
• Jelena Mijović nije dramatizovala novelu Bore Stankovića Uvela ruža nego je na osnovu Stankovićevih literarnih likova i elemenata preuzetih iz njegove proze napisala dramu o sudbini dvoje mladih ljudi u svetu ustrojenom na principima koji afirmišu otuđenost, poništavaju ljudskost i unižavaju ženu. A sve to u svetu koji je još u Borino doba pokušao da načini iskorak iz patrijarhalne stvarnosti, no do danas nije stupio na čvrsto tlo. U takvom svetu sve postaje privid. Pa i ljubav, čast, povernje. Postupkom dekonstrukcije, Milan Nešković, reditelj predstave, gradi situaciju pozorišta u pozorištu, teatralizacijom sugeriše nestvarnost Stankovićevog idiličnog i nostalgičnog pogleda na staro Vranje, ali ipak svojom scenskom „pričom“ uspeva da, koristeći se vokabularom savremenog teatra, sačuva Stankovićevu poetičnost.
• Mia Knežević se smelo hvata u koštac sa Ivom Andrićem, te od fragmenata njegove literature scenskim sredstvima gradi predstavu u kojoj pozorište nije puka ilustracija proze. Naprotiv, rediteljka otkriva „igrivost“ Andrića, te njegovo delo postaje osnov uzbudljivog scenskog razigravanja. U ključu postdramskog pozorišta ova predstava postaje teatarska povest o sudbinama ljudi „

* * *

Uveren sam da festivali, pa i ovaj koji s ponosom nosi ime oca srpskog teatra, nisu samo mesta odmeravanja pozorišnih predstava (uostalom, ne smatram da je teatar olimpijska disciplina), nego posvećen prostor u kojem prikazane predstave mogu – i publiku i učesnike – da podstaknu na razmišljanje.

U slučaju sekekcije koju nudim, razmišljanja mogu da idu u pravcu razmatranja činjenice da se među predstavama koje će biti prikazane u Pirotu nalaze i inscenacije inostranih i domaćih klasika (Šekspir, Goldoni i Sterija, a posredno Gogolj, Stanković i Andrić), predstave nastale na osnovu dokumentarističkog postupka, ali i scenske postavke savremenih domaćih autora (Basara, Mijović). Razmišljanja, takođe, mogu (i treba) da se bave i rediteljskim prosedeima koji su – u ovom izboru – evidentno međusobno veoma različiti. No, ova selekcija – nadam se – i te kako pobuđuje i razmišljanja o činjenici da su ovdašnji teatri, usred jedne od najvećih kriza koje su potresale naš pozorišni život, smogli snage da se bave upravo ovim piscima i njihovim delima, da angažuju baš ove reditelje, te da naprave ovakve predstave.

Da li je bilo boljih predstava? Možda! Ali bi se one morale naći u sasvim drugačijoj sekeciji. A nju bi, razume se, morao da načini drugi selektor.

Aleksandar Milosavljević,

pozorišni kritičar

 

02.11.2016.                              

 

14.10.2016.                            IZVEŠTAJ SELEKTORA 9.FESTIVALA POZORIŠNIH PREDSTAVA ZA DECU I MLADE „MALI JOAKIM“

 

Kao selektor festivala Mali Joakim odgledao sam deset prijavljenih predstava članova Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije i to:
-    „Alisa“ – PULS Teatar Lazarevac  / premijerno izvođenje/
-    „Mali princ“ Narodno pozorište Pirot / reprizno izvođenje/
-    „Basne iz senke“ Pozorište za decu Kragujevac / reprizno izvođenje/
-    „Čudesna družina jedne stonoge“ Pozorište lutaka Niš / snimak/
-    „San letnje noći“ – PULS teatar Lazarevac - / snimak/
-    „Aladin“ – Kruševačko pozorište  / snimak/
-    „Bašta sljezove boje“ –Knjaževsko srpski teatar Kragujevac / snimak/
-    „Tri praseta" – Pozorište timočke krajine Zaječar / snimak/
-    „U cara Trojana kozje uši“ – Narodno pozorište Užice- / snimak/
-    „More mašte“ –Pozorište lutaka Niš / snimak/
U skladu sa Pravilnikom festivala Mali Joakim predstava grada domaćina učestvuje bez selekcije i to će biti predstava „ Ivica i Marica“ po tekstu Dejana Aleksića u režiji Aleksandre Kovačević u izvođenju Kraljevačkog pozorišta.
Opšti utisak nakon odgledanih predstava je da je osamostaljivanje festivala dodatno motivisalo dramska pozorišta, članice Zajednice na ozbiljnije repertoarsko promišljanje i produkciju predstava za decu i mlade koju čine nove drame namenski pisane za pozorišne kuće.
 U opštem tonu zadovoljstva ne treba prenebregnuti činjenicu da nekoliko pozorišta Zajednice nisu prijavila svoje predstave za Mali Joakim / Narodno pozorište Priština, Šabačko pozorište, Narodno pozorište Leskovac, Regionalno pozorište Novi Pazar/ te ovim putem apelujem i izražavam nadu da će nam se do sledećeg festivala uprave ovih pozorišta pridružiti u nameri da svake godine bogatimo svoje repertpare kvalitetnim predstavama za decu i mlade.
A sada o selekciji:
Većina izabranih predstava ovogodišnjeg Malog Joakima nastala je na originalnom dramskom predlošku, /na praizvedbama komada  Ljubivoja Ršumovića, Dejana Aleksića, Spasoja Milovanovića, Nataše Ilić/, ili na dramskoj klasici i adaptcaiji iste /Šekspir, Egziperi, Ćopić/ što je presudno uticalo da se opredelim da ovogodišnju selekciju zasnujem na predstavama koje svoju bazu vuku iz čvrstog dramskog tkiva, gde režijsko sredstvo nadgrađuje i domaštava, a ne služi samo sebi uživajući u rediteljskoj samodovoljnosti ili atrakciji.
Drugi zajednički imenitelj izabranih naslova je posvećena igra ansambla koji zdušno ostvaruje rediteljsku ideju, kao i izuzetno visok estetski nivo scenskog dizajna predstava.
Što se tiče usklađenosti selekcije prema ciljnoj grupi, tri predstave se obraćaju nižem školskom uzrastu, dok se četiri predstave takmičarske selekcije obraćaju višim razredima osnovne škole .  
Kako je Mali Joakim festival pozorišnih predstava za decu i mlade,  pred žirijem je da razreši enigmu i vrednuje na pravi način ove dve kategorije stvaralaštva , koje su u mnogo čemu slične ali u mnogome i različite po izboru i količini scenskih sredstava...
Izabrane predstave takmičarske selekcije 9.Festivala pozorišnih predstava za decu i mlade „MALI JOAKIM“ su sledeće:
Predstave u selekciji date su po azbučnom redu naslova komada
ALADIN- Spasoje Ž. Milovanović – Zoran Lozančić – Kruševačko pozorište
Delo  Spasoja Ž.Milovanovića reditelj vešto nadgrađuje  koristeći iskustva kombinovane forme dramskog i lutkarskog teatra. Aladin je ostvarenje upečatljive scenske likovnosti i dostojan je sledbenik predstava za decu Kruševačkog pozorišta, koje su podigle prag očekivanja kada je reč o profesionalnom stvaralaštvu za decu i mlade u pozorištima uže Srbije.
Preporučeni uzrast: 6+
BAŠTA SLjEZOVE BOJE- B.Ćopić – Marko Misirača – Knjaževsko-srpski teatar Kragujevac
Predstava Marka Misirače okrepljujuće je podsećanje na sentimentalni svet časnih i robusnih Ćopićevih junaka.  Opsežnu narativnu formu  u dramaturškom vođenju radnje reditelj nadoknađuje majstorskom  glumačkom igrom čitavog ansambla, kao i komičnim kalamburom koji veseli male gledaoce.
Preporučeni uzrast 10+

IVICA I MARICA – Dejan Aleksić – Aleksandra Kovačević – Kraljevačko pozorište
Ispričana vešto skrojenim stihom, poznata bajka u reinterpretaciji pesnika Dejana Aleksića postaje komično-sentimentalna avantura u kojoj podjednako uživaju i deca i roditelji.   Rediteljka Kovačević podržana nadahnutim ansamblom izgradila je efektnu i raskošnu predstavu koja se obraća gledaocu modernog doba.
Preporučeni uzrast 6+

MALI PRINC – A.S.Egziperi – David Alić – Narodno pozorište Pirot
Antologijska priča o malom princu koji odraslima otkriva zapretene tajne detinjstva, poslužila je mladom reditelju /koji je i autor dramatizacije / da postavi veoma zanimljivu predstavu koja je kvalitativni produkcijski pomak u repertoaru Narodnog pozorišta u Pirotu. Inventivna režijska rešenja drže malu publiku u stanju stalne napetosti i duboko je uvlače u scensku avanturu u kojoj je  deci namenjena aktivna uloga.
Preporučeni uzrast: 10+

SAN LETNjE NOĆI – V.Šekspir- režija Zoran Lozančić – PULS teatar Lazarevac
Izuzetno zahtevnu dramsku strukturu „Sna letnje noći“  reditelj Zoran Lozančić pokušava da razloži scenskim jezikom lutkarstva,  što  magični svet  vila i vilenjaka čini scenski mogućim i veoma zavodljivim.
Izuzetna likovnost predstave i hrabri naum autorske ekipe da kultnu priču približe mladima jezikom pozorišta lutaka, preporučuju ovu predstavu za ovogodišnju selekciju festivala.
Preporučeni uzrast predstave 10+

U CARA TROJANA KOZJE UŠI – Ljubivoje Ršumović – Boris Todorović – Narodno pozorište Užice
Ljubivoje Ršumović svojoj kolekciji drama za decu dodaje i praizvedbu  „U cara Trojana kozje uši“ , bogateći našu dramsku baštinu namenjenu najmlađima.  Ršumovićev stihovani dramski tekst obrađuje niz paralelnih tokova radnje koja se obrće oko mračnog i surovog cara Trojana, tako da reditelj Todorović poštujući sve nivoe predloška gradi veoma slojevitu i opširnu scensku igru koja se obraća podjednako kako mladom, tako i odraslom gledaocu.
Hvale vredna glumačka igra ansambla dostojna je specifične težine dramskog teksta i ideja koje on afirmiše.
Preporučeni uzrast: 10+

ČUDESNA DRUŽINA JEDNE STONOGE – Nataša Ilić – Miloš Jagodić – Pozorište lutaka Niš
Šarmantna i duhovita priča o prijateljstvu i snazi zajedništva  koju  Nataša Ilić  prelama kroz formu basne, podjednako je interesantna i deci i roditeljima. Za ovo je zaslužan pre svega posvećen ansambl Pozorišta lutaka koji se sa lakoćom snalazi i u dramskoj formi igre, koju stilizovano kreira reditelj Jagodić.  Atraktivan scenski dizajn, songovi i plesne tačke, kao  i eruptivna igra ansambla preporučuju ovo ostvarenje za festivalsko nadmetanje.
Preporučeni uzrast 5+

Predstava u čast nagrađenih
BASNE IZ SENKE – Biserka Kolevska – Pozorište za decu Kragujevac
Senka kao jedno od najstarijih izražajnih sredstava u teatru je okosnica ove veoma zahtevne i atraktivne pozorišne predstave. Rediteljka Kolevska / najveći deo svog umetničkog rada posvetila pozorištu senki/  je sa nadarenim i vojnički posvećenim ansamblom Pozorišta za decu iz Kragujevca stvorila čarobni svet koji se konstruiše  i dekonstruiše pred očima malog gledaoca, obogaćujući formu basne večno inspirativnom temom klovnova.  Mala publika sa ove predstave  izlazi „zaražena“ idejom koju će okušati u praksi kada se prvo svetlo „osenči“ na zidu dečije sobe.
Preporučeni uzrast: 4+
Polazeći od sentence „Neka cveta hiljadu cvetova“,  zaključujem ovaj selekcioni izveštaj ohrabren činjenicom da će Mali Joakim stvarati velike predstave koje će graditi još veće ljude.
Neka nam dece i pozorišta nikada ne bude dosta!
Selektor 9. Festivala Mali Joakim
Miodrag Dinulović, pozorišni reditelj

 

 

07.06.2016.

BILTENI 52. FESTIVALA "JOAKIM VUJIĆ"

Bilten 1

Bilten 2

Bilten 3

Bilten 4

Bilten 5

Bilten 6

Bilten 7

28.05.2016.

23.05.2016.

OBRAZLOŽENJE ŽIRIJA 52. FESTIVALA "JOAKIM VUJIĆ"

Nagrada za najbolju dramsku predstavu u celini dodeljuje se predstavi Šekspirovog komada 'Perikle' u izvođenju Šabačkog pozorišta. Predstava je na najbolji mogući način sjedinila tradiciju pučke elizabetanske komedije i moderne prikazivačke igre i time postigla da jedno klasično delo donese radost savremenom gledaocu.

Nagrada za najbolju režiju dodeljuje se Nikiti Milivojeviću za režiju predstave 'Perikle', u izvođenju Šabačkog pozorišta. Njegova promišljena režija ostvarila je jedinstvo svih elemenata pozorišnog fenomena, i kroz radioničku improvizaciju, s jedne strane, i vrhunsku artističku preciznost, s druge strane, omogućila stvaranje pozorišne sinteze kroz organiku zanatske perfekcije i ubedljivog doživljaja. Ovom predstavom Milivojević dokazuje da se vrhunski pozorišni čin može ostvariti i kroz preciznu i nadahnutu igru celog ansambla, jednostavnim ali maštovitim i efikasnim sredstvima.

Nagrade za glumačka ostvarenja dodeljuju se:

-          Milanu Vasiću za ulogu Hljestakova u predstavi 'Revizor', po delu Nikolaja Gogolja, u izvođenju Narodnog pozorišta Priština, sa sedištem u Gračanici. Vasić je u ovoj ulozi pokazao visoko umeće vladanja glumačkom tehnikom kao i svoju raskošnu i zaraznu komičku energiju.

-          Aleksandru Raduloviću za ulogu Svinje u predstavi 'Životinjska firma', po tekstu Jordana Cvetanovića, u izvođenju Narodnog pozorišta Pirot. U ovoj ulozi ostvario je fascinantno poistovećivanje sa beskrupuloznim likom direktora firme uz tačno i precizno vođenje tokova glumačke igre.

-          Žetici Dejanović za ulogu Maše u predstavi 'Tri sestre', po drami Antona Pavloviča Čehova, u izvođenju Pozorišta 'Bora Stanković' iz Vranja. Ostvarila je snažnu glumačku ekspresiju i uzbudljiv emotivni doživljaj polazeći od tačne analize unutrašnjih tokova lika. U celovito uspešnoj predstavi ona je nosilac čehovljevskog doživljaja sveta.

-          Vladimiru Milojeviću za ulogu Naratora u predstavi 'Perikle', po delu Vilijema Šekspira, u izvođenju Šabačkog pozorišta. Vešto vodeći maštovitu igru celog ansambla, uspeo je da funkciju naracije pretvori u vrhunski teatarski čin, visokom scenskom artikulacijom i raskošnom glumačkom tehnikom.

Nagrada za najbolju scenografiju dodeljuje se Tatjani Radišić i Stevanu Bodroži za scenografiju u predstavi 'Životinjska firma', u izvođenju Narodnog pozorišta Pirot. Rešenje scenografije u ovoj predstavi je dokaz da se i skromnim ali tačnim sredstvima može ostvariti funkcionalna vizuelnost. Koncept prostora, kao odlučujući element ove predstave, omogućio je tačnu događajnu atmosferu.

Nagrada za najbolju kostimografiju dodeljuje se Jeleni Stokući za kostimografiju u predstavi 'Perikle', u izvođenju Šabačkog pozorišta. Prateći koncept predstave u duhu pučkog teatra, kostimi Jelene Stokuće su, ne samo estetski oblikovani, nego su i multifunkcionalni što bitno doprinosi bogatstvu i lakoći glumačke igre.

Nagrada za najbolju originalnu muziku dodeljuje se Vladimiru Pejkoviću za muziku u predstavi 'Farenhajt 451', Narodnog pozorišta u Nišu. Originalna autorska muzika, u duhu minimalističke estetike, u najvećoj meri doprinosi ostvarenju apstraktne atmosfere predstave i na najbolji način nadgrađuje vizuelni koncept i glumačku igru.

Nagrada za najboljeg mladog glumca dodeljuje se Milošu Vojnoviću za ulogu u predstavi 'Perikle', po delu Vilijema Šekspira, u izvođenju Šabačkog pozorišta. Vešto i sa lakoćom, uspeo je da, smenjujući ironiju i saosećanje, u punoj meri dosegne tragikomičnu dimenziju svoje uloge kao i cele predstave.

Specijalna nagrada dodeljuje se Narodnom pozorištu Užice za predstavu 'Hromi ideali', na osnovu dramatizacije Olge Dimitrijević, prema romanu Milutina Uskokovića, u režiji Zlatka Svibena. Narodno pozorište Užice je ovom predstavom ostvarilo veliki i zahtevan produkcijski poduhvat, uz doprinos kolektivne igre velikog dela ansambla užičkog pozorišta, što u našem savremenom pozorišnom životu predstavlja retkost.

Nagrada za najbolju predstavu specijalnog programa dodeljuje se predstavi 'Gde je nestao Harms' po komadu Mile Mašović Nikolić, u režiji Angelča Ilievskog, u izvođenju Narodnog pozorišta u Nišu. Ova predstava u svim svojim elemntima predstavlja celovit i zaokružen pozorišni čin u kome se posebno ističe nadahnuta i disciplinovana kolektivna igra, na čelu sa mladim Dušanom Matejićem. Njegova glumačka ubedljivost i scenski artizam predstavljaju motor cele predstave i doprinose njenom visokom nivou.

 

12.05.2016.

PROGRAM FESTIVALA

Pored sedam predstava u glavnom programu pod nazivom “Od klasike do rijalitija“ i predstava u specijalnom i revijalnom programu, na festivalu će biti održan i veliki broj okruglih stolova, panel diskusija i pratećih aktivnosti.

GRAČANICA, 14-21. MAJ 2016.

subota, 14. maj
19.30. Svečano otvaranje
20.00 “Revizor” Nikolaja Gogolja u režiji Maurisia Farea, Narodno pozorište Priština (glavni program)
22.30. “Farenhajt 451”, u režiji Bojane Lazić, po motivima romana Reja Bredberija, Oldosa Hakslija i Jevgenija Zamjatina, u dramatizaciji Bojane Lazić i Vesne Perić, Narodno pozorište u Nišu (glavni program)

nedelja, 15. maj
19.00. “Istrajnost”, prema kolektivno napisanom tekstu inspirisanom romanom Šarla Vidraka, u režiji Žan-Batist Demarinjija i ko-produkciji “Puls teatra” iz Lazarevca i pozorišta “Le Studio” iz Beograda (specijalni program)
22.30. “Gde je nestao Harms”, po tekstu Mile Mašović, u režiji Angelča Ilijevskog, Narodno pozorište u Nišu (specijalni program)

ponedeljak, 16. maj
19.00. “Životinjska firma”, Jordana Cvetanovića, po motivima romana Džordža Orvela, u režiji Stevana Bodrože, Narodno pozorište Pirot (glavni program)
22.30. “Vina i pingvina“ Dejana Aleksića u režiji Aleksandre Kovačević, Kraljevačko pozorište (specijalni program)

utorak, 17. maj
19.00. “Tri sestre” A. P. Čehova, u režiji Trajčeta Gjorgijeva, Pozorište “Bora Stanković” u Vranju (glavni program)

sreda, 18. maj
19.30. “Perikle” Viljema Šekspira, u režiji Nikite Milivojevića, Šabačko pozorište (glavni program)
22.30. “Igra” , po tekstu Semjuela Beketa, u režiji Ane Grigorović, Pozorište “Bora Stanković” u Vranju (specijalni program)

četvrtak, 19. maj
19.30. “Jelisavetini ljubavni jadi”, Milana Jelića, u režiji Marka Misirače i produkciji Knjaževsko-srpskog teatra “Joakim Vujić” iz Kragujevca (glavni program)
22.30. “Analfabeta i dr”, prema tekstovima Branislava Nušića, u režiji Albina Salihovića, Regionalno pozorište u Novom Pazaru (revijalni program)

petak, 20. maj
19.00. “Hromi ideali”, prema romanu Milutina Uskokovića, u dramatizaciji Olge Dimitrijević i režiji Zdenka Svibena, Narodnog pozorište iz Užica (glavni program)

subota, 21. maj
19.00. „Drita“, Danice Nikolić Nikolić, u režiji Ksenije Krnajski, Puls teatra iz Lazarevca i NP Niš (predstava u čast nagrađenih)
22.00. Svečano zatvaranje

Pored sedam predstava u glavnom programu pod nazivom “Od klasike do rijalitija“, četiri u specijalnom programu „Devijacija pojedinca“, koji će oba biti takmičarskog karaktera, zatim jedne predstave u revijalnom delu i jedne predstave koja će biti izvedena u čast nagrađenih na zatvaranju festivala, tokom osam dana trajanja ove manifestacije od subote 14. do subote 21. maja, biće održan i veliki broj okruglih stolova, panel diskusija, posebnih programa i pratećih aktivnosti, a publika u Gračanici biće u prilici da ugosti veliki broj poznatih kulturnih stvaralaca.

 

02.05.2016.

 

15.04.2016.

Izveštaj selektorke za 52.Festival profesionalnih pozorišta Srbije

„ Joakim Vujić „

 

Od trenutka imenovanja na mesto selektorke Festivala „ Joakim Vujić „, pogledala sam prijavljenu predstavu Šabačkog pozorišta, dve predstave Narodnog pozorišta u Prištini, jednu predstavu Knjaževsko – srpskog teatra u Kragujevcu, dve predstave pozorišta „ Bora Stanković „ u Vranju, dve predstave lazarevačkog Puls teatra, jednu predstavu Kruševačkog pozorišta, dve predstave Narodnog pozorišta u Užicu, dve predstave Narodnog pozorišta u Nišu, jednu predstavu i jedan snimak Kraljevačkog pozorišta, kao i snimke predstava Pozorišta Timočke krajine „ Zoran Radmilović „ z Zaječara, Knjaževsko –srpskog teatra „ iz Kragujevca i snimak treće prijavljene produkcije Narodnog pozorišta u Prištini.

Ukupno: osamnaest predstava.

Do dana objave ove selekcije, nije bilo mogućnosti da pogledam predstavu Regionalnog pozorišta u Novom Pazaru, koja je imala samo jedan terminza premijerno izvođenje, a ono nije snimljeno.

Takođe, napominjem da nisam gledala produkcije Narodnog pozorišta Leskovac, koje se, ove godine, sopstvenom odlukom izuzelo iz učešća u procesu selekcije.

Napominjem i da je među 18 predstava bilo trikoje ne odgovaraju propozicijama za učešće u takmičarskom programu, jer svoju premijeru nisu imale u toku poslednje sezone..Zbog toga, nisam u mogućnosti da ih uvrstim u glavni program, iako neke od njih- svojim estetskim karakteristikama to zaslužuju.

Zbog toga, preporučujem Zajednici da se do sledećeg procesa selekcije pozabavi preciziranjem stavki iz Pravilnika o selekciji, kao i da se postara da se svi članovi blagovremeno obaveste o pravilima, kako pozorišta ne bi trošila svoje resurse na dolazak selektora i kako selektorima ne bi stvarala lažna slika o kvalitetu ukupne produkcije.

Pre nego što vam saopštim predlog selekcije, želim da iznesem svoj stav o ukupnoj produkciji Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije, u ovoj sezoni.

I pored vrlo teških finansijskih uslova u kojima naša pozorišta rade, upadljivo je prisustvo tehnički i produkciono kompleksnih predstava na njihovim repertoarima.Ovaj fenomen, dostojan je poštovanja, jer pokazuje želju pojednih pozorišta da ne prave kompromise i da štite svoje autore, izlazeći u susret njihovim idejama, bez obzira na vrlo teške uslove koji vladaju u našoj kulturi, ali i u našem društvu.Ipak, podsećam da raskoš produkcije nije najvažniji elemenat pozorišta, i da se pozorišna remek- dela, mogu praviti skromnije, svedenije, minimalistički..... u predstavama koje pažnju publike usmeravaju na igru, glumce i kvalite sadržaja.

Upravo takve predstave i jesu brojnije na repertoarima srpskih pozorišta i u mnogo slučajeva pokazuju veću rediteljsko- dramaturšku promišljenost i kvalitetniju igru ansambla. U ovoj selekciji, pokušala sam da pažnju imeđu „ velikih „ i „ manjih „ produkcija, raspodelim podjednako, jer verujem da Festival „ Jokaim Vujić „treba da daje objektivnu sliku o svim repertoarskim pravcima u kojima se pozorišta u Srbiji razvijaju.

Na planu sadržaja, uočljivo je da su najigraniji pisci Nušić i Branko Ćopić.

Savremeni Nušić u Srbiji se danas igra u adaptacijama koje podrazumevaju dramaturško sklapanje više njegovih komada u jedan izvedbeni tekst.To pokazuje da je Nušić istinski srpski klasik, čiji se opus više ne posmatra kroz pojedine komade, već kao celovit svet koji čine njegovi likovi i koje savremeno pozorište, slakoćom susreće.Nušićevi junaci prelaze granice svojih naslova i igraju svi zajedno, pokazujući da inspiracija koju delo ovog pisca godinama pruža srpskom pozorištu, ne samo što nije iscrpljena, već je dovedena i na novi nivo.

Pored Nušića, čije je prisustvo na srpskim repertoarima očekivano, upadljivo je ponovno otkrivanje Branka Ćopića, koji je u Srbiji ranije doživljavan kao dečji pisac.Dve produkcije njegovih dela pokazuju da pored nežnosti, ljupkosti i humanosti koje su osnovne odlike njegovog opusa, Ćopić može biti i strog, ali pravedan kritičar društva i da socijalne boljke koje je u svoje vreme dijagnostikovao, do danas nisu zalečene.

Od svetskih klasika u Srbiji se igraju Šekspir, Čehov i Gogolj.

Savremeni srpski dramski tekst- po mom mišljenju, zastupljen je, ali na jedan prilično poseban način, koji možda ukazuje i na tendenciju u novom pisanju za pozorište.Čini se da kako je linija između originalnog dramskog teksta i pojma dramatizacije postala mnogo tanja, pa je- na momente čak i izazovno utvrditi da li je reč o praizvedbi originala ili o adaptaciji odnosno dramatizaciji.

U predhodnoj sezoni, na repertoarima koje obuhvata ova selekcija, našle su se ( uslovno rečeno ) četiri domaće praizvedbe.

U prvom redu, to su komadi Jordana Cvetanovića ( „ Životinjska firma“, Mile Mašović ( „Gde je nestao Hrams „ ) i Olge Dimitrijević ( „ Hromi ideali „)...... u sva tri slučaja , ovi se komadi snažno referišu na druge pisce i njihova dela.

Cvetanovićeva „ Firma „ je savremena srpska parabola Orvelove „ Farme „; „ Harms „ Mile Mašović biografski komad o životu i radu Danila Harmsa, u kome se koristi mnogo citata iz Harmsovih dela, a mjuzikl „ Hromi ideali „ Olge Dimitrijević jeste dramatizacija romana Milutina Uskokovića, kojoj je dramaturškinja pristupila smelo i slobodno, tako da je njena dramatizacija postala autorsko odnosno originalno delo u istoj meri u kojoj su to i komadi Jordana Cvetanovića i Mile Mašović.

U slučaju predstave „ Istrajnost „ autori izvedbenog teksta su glumci i reditelj, inspirisani romanom Šarla Vidraka.Iako bi se od kolektivno napisanog teksta, za koji autori tvrde da je nstao u procesu proba, mogla očekivati postdramska estetika, „ Istrajnost „ je klasična dramska predstava, čiji tekst priča linearnu, realističnu priču.Zbog toga, mislim da ga možemo smatrati četvrtom praizvedbom domaćeg testa, koji- a to nije čest slučaj, potpisuje velika grupa autora.

Sasvim posebnu kategoriju čini izvedbeni tekst predstave „Farenhajt 451 „.

Ova predstava po svojoj estetici jeste postdramska, ali u njoj ipak postoji priča sa početkom, sredinom i krajem.Ta priča, nastala je kombinovanjem motiva iz tri SF, distopijska romana, sa delovima Kerolove „ Alise u zemlji čuda „.Posmatramo li ovaj neobični dramaturški rad Vesne Perić i Bojane Lazić kao originalno delo, jasno je da su sve praizvedbe u Srbiji predhodne sezone, nastala snažnim referisanjem na različita dela.Sve su one pune omaža, citata, motiva preuzetih iz literature, i sižea inspirisanih biografijama autora.

Ako u promišljanje o savremenom dramskom tekstu uključimo i adaptacije i spajanje Nušićevih komada, kao i dramatizaciju romana Dobrice Ćosića u komad sa naslovom „ Valjevska bolnica „ – jasno je da najveći broj predstava u Srbiji danas podrazumeva mnogo dramaturškog rada, a malo inscenacija dramskih tekstova, ukoliko ovaj pojam shvatimo u tradicionalnom smislu. Ovaj fenomen, čini mi se toliko upadljivim da predlažem da se u okviru pratećeg programa festivala organizuje tribina ili razgovor, na kojoj bi dramaturzi ili reditelji bili pozvani da kažu svoja razmišljanja o procesu pisanja savremenih, izvedbenih tekstova koji se danas, kako to repertoari srpskih pozorišta pokazuju, kreću u prostoru između drame i dramatizacije. Da li je drama susrela postmodernizam i jesu li naša pozorišta trenutno na putu napuštanja dramske paradigme ili se ova paradigma samo potvrđuje prisvajanjem postdramskih procedura, jedno je iz korpusa pitanja koje privlači posebnu pažnju.

Ohrabrujem prisutne na ovom sastanku da u narednim sezonama podrže savremene, domaće pisce i podsećam na dela kakva su „ Vina i Pingvina „ Dejana Aleksića u produkciji Kraljevačkog pozorišta ili „ Drita „, Danice Nikolić Nikolić lazarevačkog Puls teatra.U ova dva komada, praizvedena predprošle sezone jasno je da je reč o originalnim tekstovima, koji održavaju senzibilitet i probleme svremenog srpskog društva.

Pređimo na predlog selekcije ovogodišnjeg Festivala „ Joakim Vujić „

Prema pravilniku, Festival treba da otvori produkcija pozorišta grada domaćina, u ovom slučaju NP Priština.

Predlažem da to bude predstava Revizor, prema tekstu Nikolaja Gogolja, a u režiji Maurisija Farea.

Ovo je najnovija i najambicioznija produkcija Grada domaćina,zbog čega je i članovi pozorišta ističu kao svoju najreprezentativniju predstavu.

U slučaju nemogućnosti da se ova predstava odigra, moj drugi predlog je produkcija Razvojni put Bore Šnajdera, Aleksandra Popovića u režiji Bobana Skerlića.Ova predstava pleni svojom jednostavnošću, svedenim i tačnim rediteljskim postupkom i vedrom i komičnom igrom celog ansambla.U opisu predstave može se pročitati kako njenu scenografiju čini samo par dasaka, guma i merdevina, zbog toga što NP Priština, često igra van pozorišne zgrade za stanovništvo u enklavama.U tom smislu, predlažem da ova predstava igra na otvorenom, uverena da time ne gubi, već dobija na kvalitetu i istovremeno pokazuje specifičnost i značajonoga što NP Priština radi godina unazad.

Pored predstave Grada domaćina, takmičarski program festivala „ Joakim Vujić „, prema pravilniku uključuje još šest produkcija članova Zajednice.

Šest predstava koje sam odabrala ističu se formom, aktuelnošću sadržaja, inovativnošću pozorišnog jezika i rafiniranim stilom igre. Odabrane su tako da predstavljaju najbolje iz ovogodišnje srpske produkcije, ali i tako da prikazuju najrelevantnije, promišljene repertoarske poteze, odnosno smelost pozorišta da istražuju i eksperimentišu uokviru izražajnih sredstava. Na idejnom planu, one se takođe međusobno uklapaju, jer zajedno čine program festivala čija selekcija nije samo smotra uspelih produkcija, već i celina koja ima svoju temu, ideju i logiku.

Perikle Nikite Milivojevića prva je srpska produkcija ovog Šekspirovog komada, koja – pored toga što nam otkriva nove nivoe opusa najigranijeg, svetskog klasika, u sebi sadrži verdinu i radost pozorišnog čina i mnogo nepretencioznog, a plemenitog humora. Jednom od najmanje izvođenih Šekspirovih komada, kritičari zameraju njegovu “neverovatnost”, koju Milivojevićeva režija pretvara u neočekivanu prednost. Polazeći od male verovatnosti da se ovakva radnja desi u stvarnosti, on predstavu smešta u pozorišnu stvarnost, bazirajući svoj rediteljski postupak na principima igre, i dokazujući da je pozorište više od života. I luđe od života! U Periklu nema iluzionizma: pozornica nije ni jedno drugo mesto, ona je baš to što jeste – pozornica; kao što i glumci nisu neki likovi – već baš to što jesu: glumci, koji igraju različite likove. Sva izražajna sredstva u ovom komadu, čine sklad čiji je cilj da kod gledaoca izazovu ljubav i radost prema pozorišnom činu kao takvom.

Tri sestre u režiji Trajčeta Gjorgijeva takođe su predstava koja svoje početne probleme, pretvara u svoje kvalitete. Budući da je bio svesan kako Narodno pozorište “Bora Stanković” već godinama nema svoju zgradu, reditelj se odvažio da klasično delo, postavi van klasičnih okvira scene kutije. Ipak, njegov rediteljski postupak ne zaustavlja se na maštovitim prostornim rešenjima, već se zasniva na preciznom, ozbiljnom radu s glumcima, pa je osnovni kvalitet ove predstave svedena, topla, sofisticirana gluma čitavog ansambla. Zahvaljujući savršenom glumačkom izrazu, ova predstava podjednako dobro funkcioniše i kada se gleda u svojoj originalnoj, kamernoj verziji, kao i kada se igra na klasičnoj sceni. Gluma je ovde potresna i duhovita, klasična i moderna ali pre svega takva da u potpunosti dočarava psihološku rafiniranost i uverljivost Čehovljevih likova, predstavljenih na način koji priliči najboljim savremenim, evropskim ili ruskim repertoarskim pozorištima.

Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera na duhovit, ali i kritičan način, otvaraju razmatranje fenomena popularnosti rijaliti-šou programa, koji su pod reflektore, u centar pažnje, stavili ljude sa margine. Marko Misirača koji često radi s ansamblom Knjaževsko-srpskog teatra, u ovoj predstavi izvukao je iz glumaca najbolje, pa i u ovoj predstavi imamo posla sa nijansiranim, preciznim glumačkim izrazom. Istovremeno, predstava otvara važnu i aktuelnu temu, otkrivajući nova značenja i nove mogućnosti interpretacije teksta napisanog sedamdesetih godina XX veka.

Ako Jelisavetini ljubavni jadiotvaraju priču o rijalitizaciji kulture, predstava Farenhajt 451 pokazuje budućnost u koju nas taj fenomen može odvesti, ako mu se ne odupremo: svet bez knjiga, svet uživanja, zastrašujuć u svojoj trivijalnosti, u svom minimalističkom kiču i potpunoj ispraznosti. Pored toga što tematizuje važna društvena pitanja, ova predstava je na planu forme i pozorišnog jezika, najsmelije, najinovativnije i najpostmodernije delo u ovogodišnjoj produkciji Pozorišta članova Zajednice. Stilom koji kombinuje drskost Rene Poleša i ljupku naivnost dečjeg pozorišta, Bojana Lazić provocira, šarmira i navodi gledaoce na razmišljanje, suočavajući ih sa naprednim pozorišnim jezikom, u kom je ipak izbegnuta zamka hermetičnosti. Njen Farenhajt je izuzetna predstava, koja traži pozorišno-obrazovanu publiku, spremnu da u njoj otkriva brojne nivoe, reference i značenja. Istovremeno, ona uspeva da iskomunicira i sa najširim krugom gledalaca, jer i pored svoje avangardne, neobične estetike, uspeva da ispriča priču, žanrovski određenu kao distopijski SF. Treba dodati kako je ovaj žanr jedan od najpopularnijih kod čitalačke i filmske publike i da je pokušaj Bojane Lazić da ovom žanru nađe teatarski ekvivalent, na scenu Narodnog pozorišta u Nišu doneo sveže, izuzetno i smelo ostvarenje.      

Životinjska firma pokazuje da distopijsku sliku društva, nije potrebno tražiti u budućnosti. Dovoljno je da pogledamo oko sebe, da bismo videli bezbrojne primere toga šta je našim vrednosnim sistemima učinio galopirajući neoliberalni kapitalizam, nespretna tranzicija iz jednog u drugi društveni sistem i nekritičko prihvatanje teze o tome da novac pokreće svet. Mračna, ozbiljna i cinična, ali u isto vreme energična i predstava Stevana Bodrože, kritikuje aktuelni društveni poredak, pokazujući da njime vladaju animalni instinkti i da smo u kokošinjce uveli zakone džungle. Pored moderne, žestoke igre pirotskog ansambla, upadljiva je i višegodišnja tendencija ovog pozorišta, da na repertoar donosi nova, sveža dela kao i da predstavlja tekstove mladih pisaca. Za ovu predstavu karakteristični su kostim i scena, izvedeni na tehnički jednostavan ali estetski upečatljiv i efektan način, kao i duhoviti, brehtovski songovi, komponovani tako da svojom estetikom odgovaraju ukupnom dizajnu predstave. Njen stil mogao bi se opisati frazom: “životinjski pop”, koja verno oslikava javni diskurs u koji naše društvo sve dublje tone.      

Hromi ideali Narodnog pozorišta u Užicu, vraćaju nas u epohu, u pokušaju da utvrde kako je ovaj diskurs počeo da se razvija i jesmo li, kao pojedinci ili kao društvo, bili u prilici da biramo između ideala i novca, između humanog i animalnog. Sa stanovišta repertoarske politike, ova predstava je jedan od najpromišljenijih poteza u srpskim teatrima. Sedamdeset godina postojanja profesionalnog pozorišta u Užicu, ova kuća obeležava dramatizacijom romana lokalnog pisca, koja u prvi plan stavlja goruća politička pitanja današnjice. Sa stanovišta produkcije, užičko pozorište ovom predstavom demonstrira snagu, pokazujući da ima ansambl i tehniku dostojnu sedamdesetogodišnje tradicije svoje kuće. Izuzetno kompleksna: glumački, pevački, scenografski i tehnički, ova predstava bez ikakve sumnje jeste najambicizonija produkcija u Srbiji ove godine, računajući i repertoare beogradskih i vojvođanskih pozorišta. Kao takva, ona zaslužuje svu pažnju, pri čemu ne treba zaboraviti da pokreće veoma važna ideološka pitanja, baveći se emancipacijom žena u patrijarhalnom društvu, i pokazujući da je ova tema, u Srbiji danas, podjednako važna kao i početkom dvadesetog veka.      

Time se završava glavna takmičarska selekcija Festivala.

Pored izbora predstava za ovu selekciju, moj zadatak je da predložim i SPECIJALNI PROGRAM

SPECIJALNI PROGRAM: DEVALVACIJA POJEDINCA

Ovaj program čine četiri predstave koje kvalitetom ne zaostaju za produkcijama iz takmičarske selekcije, ali im je zajednička smelost i inovativnost u formi kao i to što tematizuju pitanja pojedinaca, uokviru zatvorenih društvenih sistema. Dve predstave bave se položajem umetnika u različitim socijalnim okolnostima, dok druge dve pomeraju fokus sa umetnika na male ljude, čiji su životi postali predmet drame, usled okrutnih istorijskih okolnosti.

Gde je nestao Harms predstava je inspirisana biografijom i delom Danila Harmsa, režirana tako da slika njegov autorski svet, ali istovremeno priča važnu, univerzalnu priču o umetniku u autokratskom sistemu. Neobično maštovita i lucidno režirana, predstava u sebi sadrži mnogo harmsovske duhovite i ljupke estetike, ali i oštru poruku koja upozorava na važnost slobode govora, mišljenja i izražavanja. Predstava počinje scenom sahrane staromodnog pozorišta, čime nagoveštava duh pvog programa, posvećenom postmodernom pozorišnom izrazu.

Igra Semjuela Beketa za mladu rediteljku Anu Grigorović, bila je samo polazna osnova za kreiranje dokumentarne predstave o glumcima i glumicama Narodnog pozorišta “Bora Stanković” u Vranju. Praveći kompilaciju Bekovog komada, sa interevjuima glumaca i glumica koji taj komad igraju, Ana Grigorović uvodi u srpsko pozorište trend dokumentarnog izraza i skreće pažnju na važan kulturni problem jedne sredine. Njena predstava opominje na činjenicu da Narodno pozorište “Bora Stanković” već godinama nema svoju zgradu, ali matematički precizana igra njenih glumaca, dokazuje da dobro pozorište ne čine zgrade, već ljudi, njihov entuzijazam i želja za igrom.

Istrajnost u režiji Žana Bastista Demarginija komad je koji slika “malu Jugoslaviju u egzilu”. Nakon raspada zemlje u kojoj su rođeni, junaci ove drame spletom okolnosti ostaju zajedno u jednom lokalu u Trstu. Više nema domovine u koju mogu da se vrate, a druga – u koju su se neki od njih uputili, daleka je, apstraktna i tuđa. Rastrzani između prošlosti koja nepostoji i budućnosti koja je neizvesna, ostaju zatvoreni i upućeni jedni na druge: više ne pripadaju ni jednom društvu, društvo su oni sami a brod koji čekaju da ih odvede, čini se odavno nasukan.

Vina i pingvina je predstava koja, na jednom nivou, priča priču o devedetem u Srbiji. Na drugom, ona ovu epohu koristi kao metaforu za savremeni trenutak. Devalvacija novca samo je simptom devalvacije svih vrednosnih sistema, a pojedinci zatečeni u ovoj devalvaciji shvatiće da čak i novčanice kojima ništa ne može da se kupi, imaju veću vrednost od njihovih života. Gorka ali duhovita, ova predstava režirana je moderno, s mnogo neobičnih rešenja i postupaka, što je čini jednom od najsmelijih i najinovativnijih predstava na festivalu.

Prema Pravilniku, Zajednica odlučuje o predstavi koja se igra U ČAST NAGRAĐENIH.

Moj predlog Zajednici je da to bude jedina , ovogodišnja koprodukcija dva teatra, člana Zajednice, jer se time ohrabruje međusobna saradnja profesionalnih pozorišta Srbije, što je svakako jedan od ciljeva koje udruživanje u Zajednici ima pred sobom.

To je predstava :

Čaruga, po tekstu Radoslava Pavlovića, u režiji Stanislava Grujića i koprodukciji Narodnog pozorišta Leskovac i lazarevačkog Puls teatra.

Ukoliko za izvođenje ove predstave u Gračanici nema tehničkih mogućnosti, moj predlog je predstava

Analfabeta i Dr, prema Nušićevim tekstovima, u režiji Albina Salihovića i produkciji Regionalnog pozorišpta u Novom Pazaru.

Budući da ovo pozorište radi pod vepma teškim uslovima, sa malim brojem termina za igranje, kao i da je ova predstava imala samo jedno izvođenje, verujem da je za njene autore i producente prilika da budu viđeni na Festivalu od velikog značaja i vrednosti.

Nadam se da će Zajednica uvažiti moje predloge.

Milena Bogavac,

U Beogradu, 12.aprila 2016.